Zbirka izraza

hr Brojati   »   fa ‫اعداد‬

7 [sedam]

Brojati

Brojati

‫7 [هفت]‬

‫7 [haft]‬‬‬

‫اعداد‬

‫a'daad‬‬‬

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Ja brojim: ‫-ن---‌ش-ا-م:‬ ‫__ م________ ‫-ن م-‌-م-ر-:- -------------- ‫من می‌شمارم:‬ 0
‫-a- -i-s--m-a-a--‬-‬ ‫___ m_______________ ‫-a- m---h-m-a-a-:-‬- --------------------- ‫man mi-shomaaram:‬‬‬
jedan, dva, tri ‫ی-،---- -ه‬ ‫___ د__ س__ ‫-ک- د-، س-‬ ------------ ‫یک، دو، سه‬ 0
‫-ek,-do- -eh-‬‬ ‫____ d__ s_____ ‫-e-, d-, s-h-‬- ---------------- ‫yek, do, seh‬‬‬
Brojim do tri. ‫-- -- س- می‌شما-م.‬ ‫__ ت_ س_ م________ ‫-ن ت- س- م-‌-م-ر-.- -------------------- ‫من تا سه می‌شمارم.‬ 0
‫--- t--s-- mi--hom--r-m-‬‬‬ ‫___ t_ s__ m_______________ ‫-a- t- s-h m---h-m-a-a-.-‬- ---------------------------- ‫man ta seh mi-shomaaram.‬‬‬
Ja brojim dalje: ‫م- بیشتر---‌ش-ا--:‬ ‫__ ب____ م________ ‫-ن ب-ش-ر م-‌-م-ر-:- -------------------- ‫من بیشتر می‌شمارم:‬ 0
‫--n-b------ -----om-a--m--‬‬ ‫___ b______ m_______________ ‫-a- b-s-t-r m---h-m-a-a-:-‬- ----------------------------- ‫man bishtar mi-shomaaram:‬‬‬
četiri, pet, šest, ‫چه-ر، پن-،-شش،‬ ‫_____ پ___ ش___ ‫-ه-ر- پ-ج- ش-،- ---------------- ‫چهار، پنج، شش،‬ 0
‫chahaa-- --n-, sho-h---‬ ‫________ p____ s________ ‫-h-h-a-, p-n-, s-o-h-‬-‬ ------------------------- ‫chahaar, panj, shosh,‬‬‬
sedam, osam, devet ‫هفت- هش-- --،‬ ‫____ ه___ ن___ ‫-ف-، ه-ت- ن-،- --------------- ‫هفت، هشت، نه،‬ 0
‫-a--, h--ht--n-----‬ ‫_____ h_____ n______ ‫-a-t- h-s-t- n-h-‬-‬ --------------------- ‫haft, hasht, neh,‬‬‬
Brojim. ‫---می--م-ر-.‬ ‫__ م________ ‫-ن م-‌-م-ر-.- -------------- ‫من می‌شمارم.‬ 0
‫m----i--hom-a-a-.‬-‬ ‫___ m_______________ ‫-a- m---h-m-a-a-.-‬- --------------------- ‫man mi-shomaaram.‬‬‬
Brojiš. ‫ت--م-‌-مار--‬ ‫__ م________ ‫-و م-‌-م-ر-.- -------------- ‫تو می‌شماری.‬ 0
‫--o -----om-ari.‬‬‬ ‫___ m______________ ‫-o- m---h-m-a-i-‬-‬ -------------------- ‫too mi-shomaari.‬‬‬
Broji. ‫او (مر-)-می-شما--.‬ ‫__ (____ م________ ‫-و (-ر-) م-‌-م-ر-.- -------------------- ‫او (مرد) می‌شمارد.‬ 0
‫---(--r-- -i--ho-aa--.--‬ ‫__ (_____ m______________ ‫-o (-o-d- m---h-m-a-d-‬-‬ -------------------------- ‫oo (mord) mi-shomaard.‬‬‬
Jedan. Prvi. ‫ی---اول.‬ ‫___ ا____ ‫-ک- ا-ل-‬ ---------- ‫یک، اول.‬ 0
‫ye-,-ava-.‬‬‬ ‫____ a_______ ‫-e-, a-a-.-‬- -------------- ‫yek, aval.‬‬‬
Dva. Drugi. ‫د-- د---‬ ‫___ د____ ‫-و- د-م-‬ ---------- ‫دو، دوم.‬ 0
‫d-,-do--m---‬ ‫___ d________ ‫-o- d-v-m-‬-‬ -------------- ‫do, dovom.‬‬‬
Tri. Treći. ‫سه، س-م-‬ ‫___ س____ ‫-ه- س-م-‬ ---------- ‫سه، سوم.‬ 0
‫s--,-s----.-‬‬ ‫____ s________ ‫-e-, s-v-m-‬-‬ --------------- ‫seh, sevom.‬‬‬
Četiri. Četvrti. ‫چ-ار،--ه--م-‬ ‫_____ چ______ ‫-ه-ر- چ-ا-م-‬ -------------- ‫چهار، چهارم.‬ 0
‫c---aa-, --a-aar--.--‬ ‫________ c____________ ‫-h-h-a-, c-a-a-r-m-‬-‬ ----------------------- ‫chahaar, chahaarom.‬‬‬
Pet. Peti. ‫پن-، پ-جم-‬ ‫____ پ_____ ‫-ن-، پ-ج-.- ------------ ‫پنج، پنجم.‬ 0
‫pa-j- p--j--.-‬‬ ‫_____ p_________ ‫-a-j- p-n-o-.-‬- ----------------- ‫panj, panjom.‬‬‬
Šest. Šesti. ‫--، -ش-.‬ ‫___ ش____ ‫-ش- ش-م-‬ ---------- ‫شش، ششم.‬ 0
‫s-os-,--h-sh--.‬-‬ ‫______ s__________ ‫-h-s-, s-e-h-m-‬-‬ ------------------- ‫shosh, sheshom.‬‬‬
Sedam. Sedmi. ‫ه----ه---.‬ ‫____ ه_____ ‫-ف-، ه-ت-.- ------------ ‫هفت، هفتم.‬ 0
‫------h--t-.--‬ ‫_____ h________ ‫-a-t- h-f-m-‬-‬ ---------------- ‫haft, haftm.‬‬‬
Osam. Osmi. ‫هش----شت-.‬ ‫____ ه_____ ‫-ش-، ه-ت-.- ------------ ‫هشت، هشتم.‬ 0
‫----t- ----t---‬‬‬ ‫______ h__________ ‫-a-h-, h-s-t-m-‬-‬ ------------------- ‫hasht, hashtom.‬‬‬
Devet. Deveti. ‫نه، ن--.‬ ‫___ ن____ ‫-ه- ن-م-‬ ---------- ‫نه، نهم.‬ 0
‫n-h--no-o--‬‬‬ ‫____ n________ ‫-e-, n-h-m-‬-‬ --------------- ‫neh, nohom.‬‬‬

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...