Zbirka izraza

hr Osobe   »   mr लोक

1 [jedan]

Osobe

Osobe

१ [एक]

1 [Ēka]

लोक

lōka

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski marati igra Više
ja म- मी म- -- मी 0
-ī m_ m- -- mī
ja i ti मी --- -ू मी आ_ तू म- आ-ि त- --------- मी आणि तू 0
mī āṇ- -ū m_ ā__ t_ m- ā-i t- --------- mī āṇi tū
nas dvoje आम्---दोघे आ__ दो_ आ-्-ी द-घ- ---------- आम्ही दोघे 0
āmhī d---ē ā___ d____ ā-h- d-g-ē ---------- āmhī dōghē
on -ो तो त- -- तो 0
t- t_ t- -- tō
on i ona तो--णि-ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
tō ā-i-tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
njih dvoje ती--ोघेही ती दो__ त- द-घ-ह- --------- ती दोघेही 0
t- -ōghē-ī t_ d______ t- d-g-ē-ī ---------- tī dōghēhī
muškarac (----प--ूष (__ पु__ (-ो- प-र-ष ---------- (तो) पुरूष 0
(tō---u--ṣa (___ p_____ (-ō- p-r-ṣ- ----------- (tō) purūṣa
žena (-ी- -्--री (__ स्__ (-ी- स-त-र- ----------- (ती) स्त्री 0
(t-- s--ī (___ s___ (-ī- s-r- --------- (tī) strī
dijete (-े) म-ल (__ मू_ (-े- म-ल -------- (ते) मूल 0
(-ē- ---a (___ m___ (-ē- m-l- --------- (tē) mūla
jedna obitelj कु---ब कु__ क-ट-ं- ------ कुटुंब 0
k-ṭu-ba k______ k-ṭ-m-a ------- kuṭumba
moja obitelj म-झे-क-ट-ंब मा_ कु__ म-झ- क-ट-ं- ----------- माझे कुटुंब 0
māj-ē--uṭ--ba m____ k______ m-j-ē k-ṭ-m-a ------------- mājhē kuṭumba
Moja obitelj je ovdje. मा-- कु---ब-----आ-े. मा_ कु__ इ_ आ__ म-झ- क-ट-ं- इ-े आ-े- -------------------- माझे कुटुंब इथे आहे. 0
māj-ē --ṭu-ba ith--āh-. m____ k______ i___ ā___ m-j-ē k-ṭ-m-a i-h- ā-ē- ----------------------- mājhē kuṭumba ithē āhē.
Ja sam ovdje. मी-------े. मी इ_ आ__ म- इ-े आ-े- ----------- मी इथे आहे. 0
M---thē-āhē. M_ i___ ā___ M- i-h- ā-ē- ------------ Mī ithē āhē.
Ti si ovdje. त- -थ------. तू इ_ आ___ त- इ-े आ-े-. ------------ तू इथे आहेस. 0
Tū-i--------a. T_ i___ ā_____ T- i-h- ā-ē-a- -------------- Tū ithē āhēsa.
On je ovdje i ona je ovdje. तो-----आह- -ण---ी -थ- आ-े. तो इ_ आ_ आ_ ती इ_ आ__ त- इ-े आ-े आ-ि त- इ-े आ-े- -------------------------- तो इथे आहे आणि ती इथे आहे. 0
Tō---h---hē ------ i-h- āhē. T_ i___ ā__ ā__ t_ i___ ā___ T- i-h- ā-ē ā-i t- i-h- ā-ē- ---------------------------- Tō ithē āhē āṇi tī ithē āhē.
Mi smo ovdje. आ-्-ी इथे---ो-. आ__ इ_ आ___ आ-्-ी इ-े आ-ो-. --------------- आम्ही इथे आहोत. 0
Āmh- -t-ē ---ta. Ā___ i___ ā_____ Ā-h- i-h- ā-ō-a- ---------------- Āmhī ithē āhōta.
Vi ste ovdje. त-म--ी --ोघ- / --्व)---े आ---. तु__ (__ / स___ इ_ आ___ त-म-ह- (-ो-े / स-्-) इ-े आ-ा-. ------------------------------ तुम्ही (दोघे / सर्व) इथे आहात. 0
Tum-ī-(-ōgh-/-s--v----t-- ā--ta. T____ (______ s_____ i___ ā_____ T-m-ī (-ō-h-/ s-r-a- i-h- ā-ā-a- -------------------------------- Tumhī (dōghē/ sarva) ithē āhāta.
Oni su svi ovdje. ते -ग-- -थ- -हेत. ते स__ इ_ आ___ त- स-ळ- इ-े आ-े-. ----------------- ते सगळे इथे आहेत. 0
Tē----a---ith------a. T_ s_____ i___ ā_____ T- s-g-ḷ- i-h- ā-ē-a- --------------------- Tē sagaḷē ithē āhēta.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + marati (1-100) MP3 marati (1-100)
Video nije pronađen!

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!