Zbirka izraza

hr Brojati   »   sr Бројеви

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [седам]

7 [sedam]

Бројеви

Brojevi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Ja brojim: Ј- -рој-м: Ј_ б______ Ј- б-о-и-: ---------- Ја бројим: 0
Ja b--j-m: J_ b______ J- b-o-i-: ---------- Ja brojim:
jedan, dva, tri је---,-дв-, три ј_____ д___ т__ ј-д-н- д-а- т-и --------------- један, два, три 0
jed-----va- t-i j_____ d___ t__ j-d-n- d-a- t-i --------------- jedan, dva, tri
Brojim do tri. Ја --ојим--о т-и. Ј_ б_____ д_ т___ Ј- б-о-и- д- т-и- ----------------- Ја бројим до три. 0
Ja b--ji--d- t--. J_ b_____ d_ t___ J- b-o-i- d- t-i- ----------------- Ja brojim do tri.
Ja brojim dalje: Ј--б--ј-----ље: Ј_ б_____ д____ Ј- б-о-и- д-љ-: --------------- Ја бројим даље: 0
J- -ro-----a-je: J_ b_____ d_____ J- b-o-i- d-l-e- ---------------- Ja brojim dalje:
četiri, pet, šest, че-ири,---т, --ст, ч______ п___ ш____ ч-т-р-, п-т- ш-с-, ------------------ четири, пет, шест, 0
čet--i, --t----s-, č______ p___ š____ č-t-r-, p-t- š-s-, ------------------ četiri, pet, šest,
sedam, osam, devet с--ам, -с-м,-д-в-т с_____ о____ д____ с-д-м- о-а-, д-в-т ------------------ седам, осам, девет 0
s--am- -s-m,-dev-t s_____ o____ d____ s-d-m- o-a-, d-v-t ------------------ sedam, osam, devet
Brojim. Ја-б-ој--. Ј_ б______ Ј- б-о-и-. ---------- Ја бројим. 0
Ja --oji-. J_ b______ J- b-o-i-. ---------- Ja brojim.
Brojiš. Т--бро---. Т_ б______ Т- б-о-и-. ---------- Ти бројиш. 0
Ti -r--iš. T_ b______ T- b-o-i-. ---------- Ti brojiš.
Broji. О-----ј-. О_ б_____ О- б-о-и- --------- Он броји. 0
O---r--i. O_ b_____ O- b-o-i- --------- On broji.
Jedan. Prvi. Ј-дан. П--и. Ј_____ П____ Ј-д-н- П-в-. ------------ Један. Први. 0
Jed--. --vi. J_____ P____ J-d-n- P-v-. ------------ Jedan. Prvi.
Dva. Drugi. Дв-.--р-ги. Д___ Д_____ Д-а- Д-у-и- ----------- Два. Други. 0
D--- D---i. D___ D_____ D-a- D-u-i- ----------- Dva. Drugi.
Tri. Treći. Т-и.---е--. Т___ Т_____ Т-и- Т-е-и- ----------- Три. Трећи. 0
Tri- -r-ć-. T___ T_____ T-i- T-e-́-. ------------ Tri. Treći.
Četiri. Četvrti. Че------Ч-тв-ти. Ч______ Ч_______ Ч-т-р-. Ч-т-р-и- ---------------- Четири. Четврти. 0
Č----i--Če-vrt-. Č______ Č_______ Č-t-r-. Č-t-r-i- ---------------- Četiri. Četvrti.
Pet. Peti. Пе-- П-ти. П___ П____ П-т- П-т-. ---------- Пет. Пети. 0
Pet. Pe--. P___ P____ P-t- P-t-. ---------- Pet. Peti.
Šest. Šesti. Ше--- --с--. Ш____ Ш_____ Ш-с-. Ш-с-и- ------------ Шест. Шести. 0
Šes-. Š----. Š____ Š_____ Š-s-. Š-s-i- ------------ Šest. Šesti.
Sedam. Sedmi. С-дам---е--и. С_____ С_____ С-д-м- С-д-и- ------------- Седам. Седми. 0
Seda-.-Se-m-. S_____ S_____ S-d-m- S-d-i- ------------- Sedam. Sedmi.
Osam. Osmi. Ос-м---см-. О____ О____ О-а-. О-м-. ----------- Осам. Осми. 0
O-a-- -s-i. O____ O____ O-a-. O-m-. ----------- Osam. Osmi.
Devet. Deveti. Д-ве-- Д--е--. Д_____ Д______ Д-в-т- Д-в-т-. -------------- Девет. Девети. 0
Devet---e-eti. D_____ D______ D-v-t- D-v-t-. -------------- Devet. Deveti.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...