Zbirka izraza

hr Brojati   »   ja 数

7 [sedam]

Brojati

Brojati

7 [七]

7 [Nana]

数

kazu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski japanski igra Više
Ja brojim: 数えます： 数えます： 数えます： 数えます： 数えます： 0
ka--em-su: k_________ k-z-e-a-u- ---------- kazoemasu:
jedan, dva, tri いち、に、さん いち、に、さん いち、に、さん いち、に、さん いち、に、さん 0
ich---n-,-san i____ n______ i-h-, n-,-s-n ------------- ichi, ni,-san
Brojim do tri. 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 三まで 数えます 。 0
s-n mad- ----emasu. s__ m___ k_________ s-n m-d- k-z-e-a-u- ------------------- san made kazoemasu.
Ja brojim dalje: 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 引き続き 数えます： 0
hik-t-udzuki---z-ema--: h___________ k_________ h-k-t-u-z-k- k-z-e-a-u- ----------------------- hikitsudzuki kazoemasu:
četiri, pet, šest, し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 し、ご、ろく、 0
s-i--go- r- -u, s___ g__ r_ k__ s-i- g-, r- k-, --------------- shi, go, ro ku,
sedam, osam, devet しち、はち、く しち、はち、く しち、はち、く しち、はち、く しち、はち、く 0
sh- --i- w- -h-- ku s__ c___ w_ c___ k_ s-i c-i- w- c-i- k- ------------------- shi chi, wa chi, ku
Brojim. 私は 数えます 。 私は 数えます 。 私は 数えます 。 私は 数えます 。 私は 数えます 。 0
w-tas---wa----oe-a-u. w______ w_ k_________ w-t-s-i w- k-z-e-a-u- --------------------- watashi wa kazoemasu.
Brojiš. あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 あなたは 数えます 。 0
a-ata w---az-em---. a____ w_ k_________ a-a-a w- k-z-e-a-u- ------------------- anata wa kazoemasu.
Broji. 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 彼は 数えます 。 0
k-r--w- k-z-e---u. k___ w_ k_________ k-r- w- k-z-e-a-u- ------------------ kare wa kazoemasu.
Jedan. Prvi. いち 。第一 いち 。第一 いち 。第一 いち 。第一 いち 。第一 0
i---- D---c-i i____ D______ i-h-. D-i-c-i ------------- ichi. Daiichi
Dva. Drugi. に 。第二 に 。第二 に 。第二 に 。第二 に 。第二 0
ni----ini n__ D____ n-. D-i-i --------- ni. Daini
Tri. Treći. さん 。第三 さん 。第三 さん 。第三 さん 。第三 さん 。第三 0
sa---Da--an s___ D_____ s-n- D-i-a- ----------- san. Daisan
Četiri. Četvrti. し 。第四 し 。第四 し 。第四 し 。第四 し 。第四 0
shi--Da-s-i s___ D_____ s-i- D-i-h- ----------- shi. Daishi
Pet. Peti. ご 。第五 ご 。第五 ご 。第五 ご 。第五 ご 。第五 0
g-. D---o g__ D____ g-. D-i-o --------- go. Daigo
Šest. Šesti. ろく 。第六 ろく 。第六 ろく 。第六 ろく 。第六 ろく 。第六 0
ro-ku. -a-ro-u r_ k__ D______ r- k-. D-i-o-u -------------- ro ku. Dairoku
Sedam. Sedmi. しち 。第七 しち 。第七 しち 。第七 しち 。第七 しち 。第七 0
s-- -------i-a-a s__ c___ D______ s-i c-i- D-i-a-a ---------------- shi chi. Dainana
Osam. Osmi. はち 。第八 はち 。第八 はち 。第八 はち 。第八 はち 。第八 0
wa c--- Daihac-i w_ c___ D_______ w- c-i- D-i-a-h- ---------------- wa chi. Daihachi
Devet. Deveti. く 。第九 く 。第九 く 。第九 く 。第九 く 。第九 0
k-.---iku k__ D____ k-. D-i-u --------- ku. Daiku

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + japanski (1-100) MP3 japanski (1-100)
Video nije pronađen!

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...