Zbirka izraza

hr Brojati   »   ur ‫گنتی کرنا‬

7 [sedam]

Brojati

Brojati

‫7 [سات]‬

saat

‫گنتی کرنا‬

[number]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski urdu igra Više
Ja brojim: ‫-یں --ت--ہوں-‬ ‫___ گ___ ہ____ ‫-ی- گ-ت- ہ-ں-‬ --------------- ‫میں گنتا ہوں-‬ 0
m----g-----h-on m___ g____ h___ m-i- g-n-a h-o- --------------- mein ginta hoon
jedan, dva, tri ‫-ی----د-، -ی-‬ ‫___ ، د__ ت___ ‫-ی- ، د-، ت-ن- --------------- ‫ایک ، دو، تین‬ 0
a--, -o-- teen a___ d___ t___ a-k- d-o- t-e- -------------- aik, doo, teen
Brojim do tri. ‫--ں تی------نت- ہو--‬ ‫___ ت__ ت_ گ___ ہ____ ‫-ی- ت-ن ت- گ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------- ‫میں تین تک گنتا ہوں-‬ 0
m----teen--aq g-----h-on m___ t___ t__ g____ h___ m-i- t-e- t-q g-n-a h-o- ------------------------ mein teen taq ginta hoon
Ja brojim dalje: ‫می--م-ید-گن-ا-ہوں-‬ ‫___ م___ گ___ ہ____ ‫-ی- م-ی- گ-ت- ہ-ں-‬ -------------------- ‫میں مزید گنتا ہوں-‬ 0
mei- --r ginta hoon m___ a__ g____ h___ m-i- a-r g-n-a h-o- ------------------- mein aur ginta hoon
četiri, pet, šest, ‫--ر،-پ--چ،-چ-‬ ‫____ پ____ چ__ ‫-ا-، پ-ن-، چ-‬ --------------- ‫چار، پانچ، چھ‬ 0
ch--r--p-an-h- c--y c_____ p______ c___ c-a-r- p-a-c-, c-a- ------------------- chaar, paanch, chay
sedam, osam, devet ‫س-ت، آٹھ،---‬ ‫____ آ___ ن__ ‫-ا-، آ-ھ- ن-‬ -------------- ‫سات، آٹھ، نو‬ 0
sa-t,--ath- -o s____ a____ n_ s-a-, a-t-, n- -------------- saat, aath, no
Brojim. ‫می- -ن-ا-ہ---‬ ‫___ گ___ ہ____ ‫-ی- گ-ت- ہ-ں-‬ --------------- ‫میں گنتا ہوں-‬ 0
me-----nta--o-n m___ g____ h___ m-i- g-n-a h-o- --------------- mein ginta hoon
Brojiš. ‫-م----- -و-‬ ‫__ گ___ ہ___ ‫-م گ-ت- ہ--- ------------- ‫تم گنتے ہو-‬ 0
tum-g-nte---- t__ g____ h__ t-m g-n-e h-- ------------- tum ginte ho-
Broji. ‫---گنتا--ے-‬ ‫__ گ___ ہ___ ‫-ہ گ-ت- ہ--- ------------- ‫وہ گنتا ہے-‬ 0
w-h g-n-- -a- - w__ g____ h__ - w-h g-n-a h-i - --------------- woh ginta hai -
Jedan. Prvi. ‫---، ----‬ ‫____ پ____ ‫-ی-، پ-ل-‬ ----------- ‫ایک، پہلا‬ 0
aik- pe--a a___ p____ a-k- p-h-a ---------- aik, pehla
Dva. Drugi. ‫-و- دو--ا‬ ‫___ د_____ ‫-و- د-س-ا- ----------- ‫دو، دوسرا‬ 0
do-, ----a d___ d____ d-o- d-s-a ---------- doo, dosra
Tri. Treći. ‫تی------ر-‬ ‫____ ت_____ ‫-ی-، ت-س-ا- ------------ ‫تین، تیسرا‬ 0
teen,-te---a t____ t_____ t-e-, t-e-r- ------------ teen, teesra
Četiri. Četvrti. ‫چا-- چوت--‬ ‫____ چ_____ ‫-ا-، چ-ت-ا- ------------ ‫چار، چوتھا‬ 0
c-a-r- chout-a c_____ c______ c-a-r- c-o-t-a -------------- chaar, choutha
Pet. Peti. ‫پ-ن-- -ا-چوا-‬ ‫_____ پ_______ ‫-ا-چ- پ-ن-و-ں- --------------- ‫پانچ، پانچواں‬ 0
pa--c-,------aw-n p______ p________ p-a-c-, p-n-h-w-n ----------------- paanch, panchawan
Šest. Šesti. ‫-ھ، چھ--‬ ‫___ چ____ ‫-ھ- چ-ٹ-‬ ---------- ‫چھ، چھٹا‬ 0
ch-y--c-h--a c____ c_____ c-a-, c-h-t- ------------ chay, chhata
Sedam. Sedmi. ‫سا-- س-ت--ں‬ ‫____ س______ ‫-ا-، س-ت-ا-‬ ------------- ‫سات، ساتواں‬ 0
s-a---sat-aan s____ s______ s-a-, s-t-a-n ------------- saat, satwaan
Osam. Osmi. ‫آٹھ، -----ں‬ ‫____ آ______ ‫-ٹ-، آ-ھ-ا-‬ ------------- ‫آٹھ، آٹھواں‬ 0
aa-h,-aath--n a____ a______ a-t-, a-t-w-n ------------- aath, aathwan
Devet. Deveti. ‫نو، ن-ا-‬ ‫___ ن____ ‫-و- ن-ا-‬ ---------- ‫نو، نواں‬ 0
n---naw-n n__ n____ n-, n-w-n --------- no, nawan

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...