Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   fi Käydä asioilla

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [viisikymmentäyksi]

Käydä asioilla

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Hoću u knjižnicu. Halu-- me-n----r-ast--n. H_____ m____ k__________ H-l-a- m-n-ä k-r-a-t-o-. ------------------------ Haluan mennä kirjastoon. 0
Hoću u knjižaru. H--u----ennä --r--k-up-a--. H_____ m____ k_____________ H-l-a- m-n-ä k-r-a-a-p-a-n- --------------------------- Haluan mennä kirjakauppaan. 0
Hoću do kioska. H-l----m--nä -iosk---e. H_____ m____ k_________ H-l-a- m-n-ä k-o-k-l-e- ----------------------- Haluan mennä kioskille. 0
Hoću posuditi knjigu. Halu-- la-nata-ki-ja-. H_____ l______ k______ H-l-a- l-i-a-a k-r-a-. ---------------------- Haluan lainata kirjan. 0
Hoću kupiti knjigu. H---an o-t-a-k-----. H_____ o____ k______ H-l-a- o-t-a k-r-a-. -------------------- Haluan ostaa kirjan. 0
Hoću kupiti novine. H-l-an -s--a -eh-en. H_____ o____ l______ H-l-a- o-t-a l-h-e-. -------------------- Haluan ostaa lehden. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. Ha-u-n m--n- -i--a--oo- l---a-m--- k-rj--. H_____ m____ k_________ l_________ k______ H-l-a- m-n-ä k-r-a-t-o- l-i-a-m-a- k-r-a-. ------------------------------------------ Haluan mennä kirjastoon lainaamaan kirjan. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. H-lua---e-nä-k---a--up-a---o----a-n ki--a-. H_____ m____ k____________ o_______ k______ H-l-a- m-n-ä k-r-a-a-p-a-n o-t-m-a- k-r-a-. ------------------------------------------- Haluan mennä kirjakauppaan ostamaan kirjan. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. Ha-ua- mennä--i--kille ---a-aan-lehde-. H_____ m____ k________ o_______ l______ H-l-a- m-n-ä k-o-k-l-e o-t-m-a- l-h-e-. --------------------------------------- Haluan mennä kioskille ostamaan lehden. 0
Hoću kod optičara. Hal-a--menn----tiko-le. H_____ m____ o_________ H-l-a- m-n-ä o-t-k-l-e- ----------------------- Haluan mennä optikolle. 0
Hoću u supermarket. H---an ---nä--u-er--r-et--i-. H_____ m____ s_______________ H-l-a- m-n-ä s-p-r-a-k-t-i-n- ----------------------------- Haluan mennä supermarkettiin. 0
Hoću kod pekara. H-lua--m--nä -ei-om-o-. H_____ m____ l_________ H-l-a- m-n-ä l-i-o-o-n- ----------------------- Haluan mennä leipomoon. 0
Hoću kupiti naočale. Haluan-os------lm--as-t. H_____ o____ s__________ H-l-a- o-t-a s-l-ä-a-i-. ------------------------ Haluan ostaa silmälasit. 0
Hoću kupiti voće i povrće. Ha---n ost-- h---lmi- j----h---e--i-. H_____ o____ h_______ j_ v___________ H-l-a- o-t-a h-d-l-i- j- v-h-n-e-s-a- ------------------------------------- Haluan ostaa hedelmiä ja vihanneksia. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. Halu-n-o-ta- sä-p-löit- -- ------. H_____ o____ s_________ j_ l______ H-l-a- o-t-a s-m-y-ö-t- j- l-i-ä-. ---------------------------------- Haluan ostaa sämpylöitä ja leipää. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. H-l-an------ o-tiko--- o---maan sil---a-it. H_____ m____ o________ o_______ s__________ H-l-a- m-n-ä o-t-k-l-e o-t-m-a- s-l-ä-a-i-. ------------------------------------------- Haluan mennä optikolle ostamaan silmälasit. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Ha-u-n m---ä -u----a-ket-iin--s-a--an--ed-l-iä -- v---nne---a. H_____ m____ s______________ o_______ h_______ j_ v___________ H-l-a- m-n-ä s-p-r-a-k-t-i-n o-t-m-a- h-d-l-i- j- v-h-n-e-s-a- -------------------------------------------------------------- Haluan mennä supermarkettiin ostamaan hedelmiä ja vihanneksia. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. H----n -en-- -ei--m----os-am--------y--i-ä-j- -e--ää. H_____ m____ l________ o_______ s_________ j_ l______ H-l-a- m-n-ä l-i-o-o-n o-t-m-a- s-m-y-ö-t- j- l-i-ä-. ----------------------------------------------------- Haluan mennä leipomoon ostamaan sämpylöitä ja leipää. 0

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!