Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   lt Apsipirkimas / Apsirūpinimas pirkiniais

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [penkiasdešimt vienas]

Apsipirkimas / Apsirūpinimas pirkiniais

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Hoću u knjižnicu. (-š)-no-iu ---ti)-į --bl--te-ą. (___ n____ (_____ į b__________ (-š- n-r-u (-i-i- į b-b-i-t-k-. ------------------------------- (Aš) noriu (eiti) į biblioteką. 0
Hoću u knjižaru. (--)-nori----it-) - -nygy-ą. (___ n____ (_____ į k_______ (-š- n-r-u (-i-i- į k-y-y-ą- ---------------------------- (Aš) noriu (eiti) į knygyną. 0
Hoću do kioska. (A-- n---u--it- -r--k-----. (___ n____ e___ p__ k______ (-š- n-r-u e-t- p-i k-o-k-. --------------------------- (Aš) noriu eiti pri kiosko. 0
Hoću posuditi knjigu. (--- n-ri--p-----ti kny-ą. (___ n____ p_______ k_____ (-š- n-r-u p-s-i-t- k-y-ą- -------------------------- (Aš) noriu pasiimti knygą. 0
Hoću kupiti knjigu. (Aš-----iu nu--p-r--- k-y-ą. (___ n____ n_________ k_____ (-š- n-r-u n-s-p-r-t- k-y-ą- ---------------------------- (Aš) noriu nusipirkti knygą. 0
Hoću kupiti novine. (Aš) -o--u----i---k-i-la-k--š-į. (___ n____ n_________ l_________ (-š- n-r-u n-s-p-r-t- l-i-r-š-į- -------------------------------- (Aš) noriu nusipirkti laikraštį. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. (A-) no------i----į---b-i----ą pa--imt--k-y-o-. (___ n____ (_____ į b_________ p_______ k______ (-š- n-r-u (-i-i- į b-b-i-t-k- p-s-i-t- k-y-o-. ----------------------------------------------- (Aš) noriu (eiti) į biblioteką pasiimti knygos. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. (-š- -ori--(-i-i) į ---g--ą p-r-ti-kn-g-s. (___ n____ (_____ į k______ p_____ k______ (-š- n-r-u (-i-i- į k-y-y-ą p-r-t- k-y-o-. ------------------------------------------ (Aš) noriu (eiti) į knygyną pirkti knygos. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. (A-) noriu ---ti) - -ios-- --rk-i--a--r----. (___ n____ (_____ i k_____ p_____ l_________ (-š- n-r-u (-i-i- i k-o-k- p-r-t- l-i-r-š-į- -------------------------------------------- (Aš) noriu (eiti) i kioską pirkti laikraštį. 0
Hoću kod optičara. (Aš--n--iu -e-ti--p-s --ti-ą. (___ n____ (_____ p__ o______ (-š- n-r-u (-i-i- p-s o-t-k-. ----------------------------- (Aš) noriu (eiti) pas optiką. 0
Hoću u supermarket. (-š) no--- --i-i) - pr-ky----ce----. (___ n____ (_____ į p_______ c______ (-š- n-r-u (-i-i- į p-e-y-o- c-n-r-. ------------------------------------ (Aš) noriu (eiti) į prekybos centrą. 0
Hoću kod pekara. (Aš---o--u-(e-----pas--epė-ą. (___ n____ (_____ p__ k______ (-š- n-r-u (-i-i- p-s k-p-j-. ----------------------------- (Aš) noriu (eiti) pas kepėją. 0
Hoću kupiti naočale. (--) n-r--------ir-t--ak-niu-. (___ n____ n_________ a_______ (-š- n-r-u n-s-p-r-t- a-i-i-s- ------------------------------ (Aš) noriu nusipirkti akinius. 0
Hoću kupiti voće i povrće. (Aš- n---u nusi-irk-i ----i---- d-r--v--. (___ n____ n_________ v_____ i_ d________ (-š- n-r-u n-s-p-r-t- v-i-i- i- d-r-o-i-. ----------------------------------------- (Aš) noriu nusipirkti vaisių ir daržovių. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. (A-- -or-u-n-si-irk-i --nde-i--i- duon-s. (___ n____ n_________ b_______ i_ d______ (-š- n-r-u n-s-p-r-t- b-n-e-i- i- d-o-o-. ----------------------------------------- (Aš) noriu nusipirkti bandelių ir duonos. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. (-š- -oriu--i-i-į op-i-ą-p---t- a--n-ų. (___ n____ e___ į o_____ p_____ a______ (-š- n-r-u e-t- į o-t-k- p-r-t- a-i-i-. --------------------------------------- (Aš) noriu eiti į optiką pirkti akinių. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. (-š) nor-u e--i-į--r--yb----e--rą--i--ti-v-isi--ir -----vių. (___ n____ e___ į p_______ c_____ p_____ v_____ i_ d________ (-š- n-r-u e-t- į p-e-y-o- c-n-r- p-r-t- v-i-i- i- d-r-o-i-. ------------------------------------------------------------ (Aš) noriu eiti į prekybos centrą pirkti vaisių ir daržovių. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. (Aš- nor---ei-i --s---p-j- p-rkt- -and--i--i--du-nos. (___ n____ e___ p__ k_____ p_____ b_______ i_ d______ (-š- n-r-u e-t- p-s k-p-j- p-r-t- b-n-e-i- i- d-o-o-. ----------------------------------------------------- (Aš) noriu eiti pas kepėją pirkti bandelių ir duonos. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + litvanski (1-100) MP3 litvanski (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!