Knjiga fraza

bs U prirodi   »   es En la naturaleza

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [veintiséis]

En la naturaleza

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Vidiš li tamo kulu? ¿--- --u-l-- -orre----á? ¿___ a______ t____ a____ ¿-e- a-u-l-a t-r-e a-l-? ------------------------ ¿Ves aquella torre allá?
Vidiš li tamo planinu? ¿--s --uell---onta-a--l-á? ¿___ a______ m______ a____ ¿-e- a-u-l-a m-n-a-a a-l-? -------------------------- ¿Ves aquella montaña allá?
Vidiš li tamo selo? ¿-es--q-e--p-e--o -l-á? ¿___ a____ p_____ a____ ¿-e- a-u-l p-e-l- a-l-? ----------------------- ¿Ves aquel pueblo allá?
Vidiš li tamo rijeku? ¿-e- a--el rí----l-? ¿___ a____ r__ a____ ¿-e- a-u-l r-o a-l-? -------------------- ¿Ves aquel río allá?
Vidiš li tamo most? ¿--s -q--l pu---e -ll-? ¿___ a____ p_____ a____ ¿-e- a-u-l p-e-t- a-l-? ----------------------- ¿Ves aquel puente allá?
Vidiš li tamo jezero? ¿-e--aq-el-l-go-a-lá? ¿___ a____ l___ a____ ¿-e- a-u-l l-g- a-l-? --------------------- ¿Ves aquel lago allá?
Оna ptica tamo mi se sviđa. Ese p--aro m- g---a. E__ p_____ m_ g_____ E-e p-j-r- m- g-s-a- -------------------- Ese pájaro me gusta.
Ono drvo tamo mi se sviđa. E----r--l-m- g--ta. E__ á____ m_ g_____ E-e á-b-l m- g-s-a- ------------------- Ese árbol me gusta.
Ovaj kamen ovdje mi se sviđa. Est--p-e-----e -u-ta. E___ p_____ m_ g_____ E-t- p-e-r- m- g-s-a- --------------------- Esta piedra me gusta.
Onaj park tamo mi se sviđa. Es------u--m- --s-a. E__ p_____ m_ g_____ E-e p-r-u- m- g-s-a- -------------------- Ese parque me gusta.
Onaj vrt tamo mi se sviđa. E-e ----ín--e-gu-ta. E__ j_____ m_ g_____ E-e j-r-í- m- g-s-a- -------------------- Ese jardín me gusta.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. E-t--flor-----u---. E___ f___ m_ g_____ E-t- f-o- m- g-s-a- ------------------- Esta flor me gusta.
Mislim da je lijepo. (-so) me p-r-ce-bo---o. (____ m_ p_____ b______ (-s-) m- p-r-c- b-n-t-. ----------------------- (Eso) me parece bonito.
Mislim da je interesantno. (-s-)-me-pa--ce-i---r---n-e. (____ m_ p_____ i___________ (-s-) m- p-r-c- i-t-r-s-n-e- ---------------------------- (Eso) me parece interesante.
Mislim da je prekrasno. (Eso- -- pa---- p---io-o. (____ m_ p_____ p________ (-s-) m- p-r-c- p-e-i-s-. ------------------------- (Eso) me parece precioso.
Mislim da je ružno. (---)-me--a--c- --o. (____ m_ p_____ f___ (-s-) m- p-r-c- f-o- -------------------- (Eso) me parece feo.
Mislim da je dosadno. (E-o--m-------- -burri-o. (____ m_ p_____ a________ (-s-) m- p-r-c- a-u-r-d-. ------------------------- (Eso) me parece aburrido.
Mislim da je strašno. (E--)-me---r------r-i---. (____ m_ p_____ t________ (-s-) m- p-r-c- t-r-i-l-. ------------------------- (Eso) me parece terrible.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + španski (1-100) MP3 španski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktuelne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu da razumijemo druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Da li ste to znali?
Latvijski spada u istočnu grupu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 miliona ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.