Knjiga fraza

bs U gradu   »   es En la ciudad

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [veinticinco]

En la ciudad

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. M- gu-tar-- i- - -- -stació-. Me gustaría ir a la estación. M- g-s-a-í- i- a l- e-t-c-ó-. ----------------------------- Me gustaría ir a la estación.
Htio / htjela bih do aerodroma. Me -ustaría--- -l--e--------. Me gustaría ir al aeropuerto. M- g-s-a-í- i- a- a-r-p-e-t-. ----------------------------- Me gustaría ir al aeropuerto.
Htio / htjela bih do centra grada. Me---sta-ía--r--l -e-t-o d- l- -iu-ad. Me gustaría ir al centro de la ciudad. M- g-s-a-í- i- a- c-n-r- d- l- c-u-a-. -------------------------------------- Me gustaría ir al centro de la ciudad.
Kako da dođem do željezničke stanice? ¿C-m- s---a-- la e-t-c-ó-? ¿Cómo se va a la estación? ¿-ó-o s- v- a l- e-t-c-ó-? -------------------------- ¿Cómo se va a la estación?
Kako da dođem do aerodroma? ¿-ómo-se-v-------r--ue---? ¿Cómo se va al aeropuerto? ¿-ó-o s- v- a- a-r-p-e-t-? -------------------------- ¿Cómo se va al aeropuerto?
Kako da dođem do centra grada? ¿-ó-- s- -a a- ---tro -e l- c-----? ¿Cómo se va al centro de la ciudad? ¿-ó-o s- v- a- c-n-r- d- l- c-u-a-? ----------------------------------- ¿Cómo se va al centro de la ciudad?
Trebam taksi. Yo -e-esito-u- -a--. Yo necesito un taxi. Y- n-c-s-t- u- t-x-. -------------------- Yo necesito un taxi.
Trebam plan grada. Yo--ece-it---n---ano-d- ---ciu-ad. Yo necesito un plano de la ciudad. Y- n-c-s-t- u- p-a-o d- l- c-u-a-. ---------------------------------- Yo necesito un plano de la ciudad.
Trebam hotel. Y- ne-e------n h---l. Yo necesito un hotel. Y- n-c-s-t- u- h-t-l- --------------------- Yo necesito un hotel.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. M--gu--a-í---lq---ar ---c--he. Me gustaría alquilar un coche. M- g-s-a-í- a-q-i-a- u- c-c-e- ------------------------------ Me gustaría alquilar un coche.
Ovdje je moja kreditna kartica. Aq-í-tie-e -- ----et- -- ---d-t-. Aquí tiene mi tarjeta de crédito. A-u- t-e-e m- t-r-e-a d- c-é-i-o- --------------------------------- Aquí tiene mi tarjeta de crédito.
Ovdje je moja vozačka dozvola. A--í-t--n--m- --r---o d- co-du--r. Aquí tiene mi permiso de conducir. A-u- t-e-e m- p-r-i-o d- c-n-u-i-. ---------------------------------- Aquí tiene mi permiso de conducir.
Šta se ima vidjeti u gradu? ¿Q-----y-par--ve- en-------dad? ¿Qué hay para ver en la ciudad? ¿-u- h-y p-r- v-r e- l- c-u-a-? ------------------------------- ¿Qué hay para ver en la ciudad?
Idite u stari grad. Vay---l-c---o-antig---de la ci----. Vaya al casco antiguo de la ciudad. V-y- a- c-s-o a-t-g-o d- l- c-u-a-. ----------------------------------- Vaya al casco antiguo de la ciudad.
Napravite obilazak grada. Dé ----vuelta -----a-c--dad. Dé una vuelta por la ciudad. D- u-a v-e-t- p-r l- c-u-a-. ---------------------------- Dé una vuelta por la ciudad.
Idite do luke. Vaya-a- --er-o. Vaya al puerto. V-y- a- p-e-t-. --------------- Vaya al puerto.
Napravite obilazak luke. Há-al--una---s-ta -- -ue---. Hágale una visita al puerto. H-g-l- u-a v-s-t- a- p-e-t-. ---------------------------- Hágale una visita al puerto.
Koje još znamenitosti postoje? ¿-u- o-ro- l-g-re- d- i---ré- hay--d-más-de------? ¿Qué otros lugares de interés hay además de éstos? ¿-u- o-r-s l-g-r-s d- i-t-r-s h-y a-e-á- d- é-t-s- -------------------------------------------------- ¿Qué otros lugares de interés hay además de éstos?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!