Knjiga fraza

bs U gradu   »   es En la ciudad

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [veinticinco]

En la ciudad

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. M---usta--a ---a -a est-c--n. M_ g_______ i_ a l_ e________ M- g-s-a-í- i- a l- e-t-c-ó-. ----------------------------- Me gustaría ir a la estación.
Htio / htjela bih do aerodroma. Me--ust-r-- -- al---ro--erto. M_ g_______ i_ a_ a__________ M- g-s-a-í- i- a- a-r-p-e-t-. ----------------------------- Me gustaría ir al aeropuerto.
Htio / htjela bih do centra grada. Me --star---i- a- -en-r---- -- ciudad. M_ g_______ i_ a_ c_____ d_ l_ c______ M- g-s-a-í- i- a- c-n-r- d- l- c-u-a-. -------------------------------------- Me gustaría ir al centro de la ciudad.
Kako da dođem do željezničke stanice? ¿--m- ---------a------ió-? ¿____ s_ v_ a l_ e________ ¿-ó-o s- v- a l- e-t-c-ó-? -------------------------- ¿Cómo se va a la estación?
Kako da dođem do aerodroma? ¿C-m---e v---- --r---er-o? ¿____ s_ v_ a_ a__________ ¿-ó-o s- v- a- a-r-p-e-t-? -------------------------- ¿Cómo se va al aeropuerto?
Kako da dođem do centra grada? ¿Có-o s---a -l---ntro d---a-c---a-? ¿____ s_ v_ a_ c_____ d_ l_ c______ ¿-ó-o s- v- a- c-n-r- d- l- c-u-a-? ----------------------------------- ¿Cómo se va al centro de la ciudad?
Trebam taksi. Y- ----s-----n t--i. Y_ n_______ u_ t____ Y- n-c-s-t- u- t-x-. -------------------- Yo necesito un taxi.
Trebam plan grada. Y- n-c--i-------lano ---l- ci-da-. Y_ n_______ u_ p____ d_ l_ c______ Y- n-c-s-t- u- p-a-o d- l- c-u-a-. ---------------------------------- Yo necesito un plano de la ciudad.
Trebam hotel. Y--------------h-t-l. Y_ n_______ u_ h_____ Y- n-c-s-t- u- h-t-l- --------------------- Yo necesito un hotel.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. M- gus-a-í- a--uil-r un--o-he. M_ g_______ a_______ u_ c_____ M- g-s-a-í- a-q-i-a- u- c-c-e- ------------------------------ Me gustaría alquilar un coche.
Ovdje je moja kreditna kartica. A-u- ti-n--m------eta-de --édi-o. A___ t____ m_ t______ d_ c_______ A-u- t-e-e m- t-r-e-a d- c-é-i-o- --------------------------------- Aquí tiene mi tarjeta de crédito.
Ovdje je moja vozačka dozvola. A-u- tien- mi p--mis- ----o-ducir. A___ t____ m_ p______ d_ c________ A-u- t-e-e m- p-r-i-o d- c-n-u-i-. ---------------------------------- Aquí tiene mi permiso de conducir.
Šta se ima vidjeti u gradu? ¿-u- ----para v-- en-la -i-d-d? ¿___ h__ p___ v__ e_ l_ c______ ¿-u- h-y p-r- v-r e- l- c-u-a-? ------------------------------- ¿Qué hay para ver en la ciudad?
Idite u stari grad. V--a-al --sco ---i-uo -- la-ci-da-. V___ a_ c____ a______ d_ l_ c______ V-y- a- c-s-o a-t-g-o d- l- c-u-a-. ----------------------------------- Vaya al casco antiguo de la ciudad.
Napravite obilazak grada. D--un- v--l-- po---- ci--ad. D_ u__ v_____ p__ l_ c______ D- u-a v-e-t- p-r l- c-u-a-. ---------------------------- Dé una vuelta por la ciudad.
Idite do luke. V--a----p---t-. V___ a_ p______ V-y- a- p-e-t-. --------------- Vaya al puerto.
Napravite obilazak luke. H---le-u-a-v-------l ---r--. H_____ u__ v_____ a_ p______ H-g-l- u-a v-s-t- a- p-e-t-. ---------------------------- Hágale una visita al puerto.
Koje još znamenitosti postoje? ¿Qu- --r-s lug-r----e------és ha--a--m-s d- éstos? ¿___ o____ l______ d_ i______ h__ a_____ d_ é_____ ¿-u- o-r-s l-g-r-s d- i-t-r-s h-y a-e-á- d- é-t-s- -------------------------------------------------- ¿Qué otros lugares de interés hay además de éstos?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + španski (1-100) MP3 španski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!