Knjiga fraza

bs U prirodi   »   sq Nё natyrё

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [njёzetegjashtё]

Nё natyrё

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski albanski Igra Više
Vidiš li tamo kulu? A e s----n--ul-ё-? A e s_____ k______ A e s-i-o- k-l-ё-? ------------------ A e shikon kullёn? 0
Vidiš li tamo planinu? A --s----n-mal-n? A e s_____ m_____ A e s-i-o- m-l-n- ----------------- A e shikon malin? 0
Vidiš li tamo selo? A-e-s----n --hati-? A e s_____ f_______ A e s-i-o- f-h-t-n- ------------------- A e shikon fshatin? 0
Vidiš li tamo rijeku? A e--h-kon----i-? A e s_____ l_____ A e s-i-o- l-m-n- ----------------- A e shikon lumin? 0
Vidiš li tamo most? A-----i--n---ё-? A e s_____ u____ A e s-i-o- u-ё-? ---------------- A e shikon urёn? 0
Vidiš li tamo jezero? A-e ---k---l---n--? A e s_____ l_______ A e s-i-o- l-q-n-n- ------------------- A e shikon liqenin? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. Zog- ---e--ё---l-e-. Z___ a___ m_ p______ Z-g- a-j- m- p-l-e-. -------------------- Zogu atje mё pёlqen. 0
Ono drvo tamo mi se sviđa. Pema--tje m- pёlqe-. P___ a___ m_ p______ P-m- a-j- m- p-l-e-. -------------------- Pema atje mё pёlqen. 0
Ovaj kamen ovdje mi se sviđa. Guri at-- -- ---qe-. G___ a___ m_ p______ G-r- a-j- m- p-l-e-. -------------------- Guri atje mё pёlqen. 0
Onaj park tamo mi se sviđa. Pa-k- -t---m- pёl-e-. P____ a___ m_ p______ P-r-u a-j- m- p-l-e-. --------------------- Parku atje mё pёlqen. 0
Onaj vrt tamo mi se sviđa. Ko-sh-i a-je----pё-qe-. K______ a___ m_ p______ K-p-h-i a-j- m- p-l-e-. ----------------------- Kopshti atje mё pёlqen. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. L--ja k--u -----lqe-. L____ k___ m_ p______ L-l-a k-t- m- p-l-e-. --------------------- Lulja kёtu mё pёlqen. 0
Mislim da je lijepo. M- -u----i -----. M_ d____ i b_____ M- d-k-t i b-k-r- ----------------- Mё duket i bukur. 0
Mislim da je interesantno. M--du-e- -nt---s-n-. M_ d____ i__________ M- d-k-t i-t-r-s-n-. -------------------- Mё duket interesant. 0
Mislim da je prekrasno. M---u-e--i-mre----u-s-ё-. M_ d____ i m_____________ M- d-k-t i m-e-u-l-e-h-m- ------------------------- Mё duket i mrekullueshёm. 0
Mislim da je ružno. Mё -uke- i -----uar. M_ d____ i s________ M- d-k-t i s-ё-t-a-. -------------------- Mё duket i shёmtuar. 0
Mislim da je dosadno. M--d-k-t---mё-z-ts--m. M_ d____ i m__________ M- d-k-t i m-r-i-s-ё-. ---------------------- Mё duket i mёrzitshёm. 0
Mislim da je strašno. Mё du-e- - -----hёm. M_ d____ i f________ M- d-k-t i f-i-s-ё-. -------------------- Mё duket i frikshёm. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + albanski (1-100) MP3 albanski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktuelne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu da razumijemo druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Da li ste to znali?
Latvijski spada u istočnu grupu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 miliona ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.