Knjiga fraza

bs U prirodi   »   bg Сред природата

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [двайсет и шест]

26 [dvayset i shest]

Сред природата

Sred prirodata

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Vidiš li tamo kulu? В-жда- л-----ат- -ам? В_____ л_ к_____ т___ В-ж-а- л- к-л-т- т-м- --------------------- Виждаш ли кулата там? 0
V--hd--h--i -ul--- ta-? V_______ l_ k_____ t___ V-z-d-s- l- k-l-t- t-m- ----------------------- Vizhdash li kulata tam?
Vidiš li tamo planinu? Виждаш ---вър-- ---? В_____ л_ в____ т___ В-ж-а- л- в-р-а т-м- -------------------- Виждаш ли върха там? 0
V--hdas- -i--yrk---ta-? V_______ l_ v_____ t___ V-z-d-s- l- v-r-h- t-m- ----------------------- Vizhdash li vyrkha tam?
Vidiš li tamo selo? Ви-д-ш ли -е-о-о-та-? В_____ л_ с_____ т___ В-ж-а- л- с-л-т- т-м- --------------------- Виждаш ли селото там? 0
Vi-----h -i------o----? V_______ l_ s_____ t___ V-z-d-s- l- s-l-t- t-m- ----------------------- Vizhdash li seloto tam?
Vidiš li tamo rijeku? Ви--а---и -екат- --м? В_____ л_ р_____ т___ В-ж-а- л- р-к-т- т-м- --------------------- Виждаш ли реката там? 0
V-zhd--h-l- -eka----am? V_______ l_ r_____ t___ V-z-d-s- l- r-k-t- t-m- ----------------------- Vizhdash li rekata tam?
Vidiš li tamo most? Виж--ш -----ста --м? В_____ л_ м____ т___ В-ж-а- л- м-с-а т-м- -------------------- Виждаш ли моста там? 0
Vizh---h l---o--- -a-? V_______ l_ m____ t___ V-z-d-s- l- m-s-a t-m- ---------------------- Vizhdash li mosta tam?
Vidiš li tamo jezero? Ви-да- -- езе---о -ам? В_____ л_ е______ т___ В-ж-а- л- е-е-о-о т-м- ---------------------- Виждаш ли езерото там? 0
Viz-d-sh-li y-zerot- --m? V_______ l_ y_______ t___ V-z-d-s- l- y-z-r-t- t-m- ------------------------- Vizhdash li yezeroto tam?
Оna ptica tamo mi se sviđa. Пт---а-а -------ми--------. П_______ е_ т__ м_ х_______ П-и-к-т- е- т-м м- х-р-с-а- --------------------------- Птичката ей там ми харесва. 0
Pt--h--ta ye--t-- -i--ha-es--. P________ y__ t__ m_ k________ P-i-h-a-a y-y t-m m- k-a-e-v-. ------------------------------ Ptichkata yey tam mi kharesva.
Ono drvo tamo mi se sviđa. Дъ-в--- -- там -и--а---в-. Д______ е_ т__ м_ х_______ Д-р-о-о е- т-м м- х-р-с-а- -------------------------- Дървото ей там ми харесва. 0
D--voto y-- -a- m- k----sv-. D______ y__ t__ m_ k________ D-r-o-o y-y t-m m- k-a-e-v-. ---------------------------- Dyrvoto yey tam mi kharesva.
Ovaj kamen ovdje mi se sviđa. С--л--а т-к--и --рес--. С______ т__ м_ х_______ С-а-а-а т-к м- х-р-с-а- ----------------------- Скалата тук ми харесва. 0
Skal-t---u--mi-k----sv-. S______ t__ m_ k________ S-a-a-a t-k m- k-a-e-v-. ------------------------ Skalata tuk mi kharesva.
Onaj park tamo mi se sviđa. Пар--т -- --м ми-харе-ва. П_____ е_ т__ м_ х_______ П-р-ъ- е- т-м м- х-р-с-а- ------------------------- Паркът ей там ми харесва. 0
P-r--t -e--tam m- khare-va. P_____ y__ t__ m_ k________ P-r-y- y-y t-m m- k-a-e-v-. --------------------------- Parkyt yey tam mi kharesva.
Onaj vrt tamo mi se sviđa. Г-а-ин-та ей --- -и---р-с--. Г________ е_ т__ м_ х_______ Г-а-и-а-а е- т-м м- х-р-с-а- ---------------------------- Градината ей там ми харесва. 0
G--dinata ye- -am mi-----es-a. G________ y__ t__ m_ k________ G-a-i-a-a y-y t-m m- k-a-e-v-. ------------------------------ Gradinata yey tam mi kharesva.
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Ц-етет- -ук -и----есв-. Ц______ т__ м_ х_______ Ц-е-е-о т-к м- х-р-с-а- ----------------------- Цветето тук ми харесва. 0
Tsve--to tu---i-k--r-sva. T_______ t__ m_ k________ T-v-t-t- t-k m- k-a-e-v-. ------------------------- Tsveteto tuk mi kharesva.
Mislim da je lijepo. С----д-м---това - -уб--о. С_____ м__ т___ е х______ С-o-е- м-н т-в- е х-б-в-. ------------------------- Спoред мен това е хубаво. 0
S-ore- me- t----y--k-ub-vo. S_____ m__ t___ y_ k_______ S-o-e- m-n t-v- y- k-u-a-o- --------------------------- Spored men tova ye khubavo.
Mislim da je interesantno. Сп-ре- мен-т-ва-е -нте-есн-. С_____ м__ т___ е и_________ С-o-е- м-н т-в- е и-т-р-с-о- ---------------------------- Спoред мен това е интересно. 0
Sp--e--men t-v- -e -n-------. S_____ m__ t___ y_ i_________ S-o-e- m-n t-v- y- i-t-r-s-o- ----------------------------- Spored men tova ye interesno.
Mislim da je prekrasno. С-oре--м---тов- е п-е-ра---. С_____ м__ т___ е п_________ С-o-е- м-н т-в- е п-е-р-с-о- ---------------------------- Спoред мен това е прекрасно. 0
S-o-e--men-t--- ye -re-r-sn-. S_____ m__ t___ y_ p_________ S-o-e- m-n t-v- y- p-e-r-s-o- ----------------------------- Spored men tova ye prekrasno.
Mislim da je ružno. С-o--д м-н--о---е-гроз-о. С_____ м__ т___ е г______ С-o-е- м-н т-в- е г-о-н-. ------------------------- Спoред мен това е грозно. 0
S--r-----n t--a y- g--zno. S_____ m__ t___ y_ g______ S-o-e- m-n t-v- y- g-o-n-. -------------------------- Spored men tova ye grozno.
Mislim da je dosadno. С----д -е- то---- ---чн-. С_____ м__ т___ е с______ С-o-е- м-н т-в- е с-у-н-. ------------------------- Спoред мен това е скучно. 0
S-o--d men tova ----k--hn-. S_____ m__ t___ y_ s_______ S-o-e- m-n t-v- y- s-u-h-o- --------------------------- Spored men tova ye skuchno.
Mislim da je strašno. Спoре---е----ва - у-а---. С_____ м__ т___ е у______ С-o-е- м-н т-в- е у-а-н-. ------------------------- Спoред мен това е ужасно. 0
Sp-r-- m-n tov--ye uz---no. S_____ m__ t___ y_ u_______ S-o-e- m-n t-v- y- u-h-s-o- --------------------------- Spored men tova ye uzhasno.

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktuelne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu da razumijemo druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Da li ste to znali?
Latvijski spada u istočnu grupu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 miliona ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.