Knjiga fraza

bs Prilozi   »   es Adverbios

100 [stotina]

Prilozi

Prilozi

100 [cien]

Adverbios

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski španski Igra Više
već jednom – još nikada a-guna vez-–-nu-ca a_____ v__ – n____ a-g-n- v-z – n-n-a ------------------ alguna vez – nunca
Jeste li već jednom bili u Berlinu? ¿-- e---d- ---t--) -l-una-v-z-en B--lín? ¿__ e_____ (______ a_____ v__ e_ B______ ¿-a e-t-d- (-s-e-) a-g-n- v-z e- B-r-í-? ---------------------------------------- ¿Ha estado (usted) alguna vez en Berlín?
Ne, još nikada. No----nc-. N__ n_____ N-, n-n-a- ---------- No, nunca.
neko – niko a--u--n-–----ie a______ – n____ a-g-i-n – n-d-e --------------- alguien – nadie
Poznajete li ovdje nekoga? ¿-ono-e-(us-e-- - ----ie- ----? ¿______ (______ a a______ a____ ¿-o-o-e (-s-e-) a a-g-i-n a-u-? ------------------------------- ¿Conoce (usted) a alguien aquí?
Ne, ja ne poznajem nikoga ovdje. N-, -qu--no con-zc- a-na-i-. N__ a___ n_ c______ a n_____ N-, a-u- n- c-n-z-o a n-d-e- ---------------------------- No, aquí no conozco a nadie.
još – ne više aún-–-----o a__ – y_ n_ a-n – y- n- ----------- aún – ya no
Ostajete li još dugo ovdje? ¿Se -uedará (--ted- -----u----tiem----quí? ¿__ q______ (______ a__ m____ t_____ a____ ¿-e q-e-a-á (-s-e-) a-n m-c-o t-e-p- a-u-? ------------------------------------------ ¿Se quedará (usted) aún mucho tiempo aquí?
Ne, ja ne ostajem više dugo ovdje. N----------e-q---ar- --- --e-po. N__ y_ n_ m_ q______ m__ t______ N-, y- n- m- q-e-a-é m-s t-e-p-. -------------------------------- No, ya no me quedaré más tiempo.
još nešto – ništa više a----más-- n--a--ás a___ m__ – n___ m__ a-g- m-s – n-d- m-s ------------------- algo más – nada más
Želite li još nešto popiti? ¿-uie-e -u-t-d)--o-ar a-----ás? ¿______ (______ t____ a___ m___ ¿-u-e-e (-s-e-) t-m-r a-g- m-s- ------------------------------- ¿Quiere (usted) tomar algo más?
Ne, ja ne želim ništa više. No---o q--er--nad----s. N__ n_ q_____ n___ m___ N-, n- q-i-r- n-d- m-s- ----------------------- No, no quiero nada más.
već nešto – još ništa ya ...-al---–-t--a-ía----ú- .-.--ada y_ .__ a___ – t______ / a__ .__ n___ y- .-. a-g- – t-d-v-a / a-n .-. n-d- ------------------------------------ ya ... algo – todavía / aún ... nada
Jeste li već nešto jeli? ¿Y--ha-co-id- (-sted--a--o? ¿__ h_ c_____ (______ a____ ¿-a h- c-m-d- (-s-e-) a-g-? --------------------------- ¿Ya ha comido (usted) algo?
Ne, ja još nisam ništa jeo. No- t-da-ía --aú- -o ----omid- --da. N__ t______ / a__ n_ h_ c_____ n____ N-, t-d-v-a / a-n n- h- c-m-d- n-d-. ------------------------------------ No, todavía / aún no he comido nada.
još neko – niko više a--u----m-s ------e -ás a______ m__ – n____ m__ a-g-i-n m-s – n-d-e m-s ----------------------- alguien más – nadie más
Želi li još neko kafu? ¿-ui-r- --g--e---ás un ca--? ¿______ a______ m__ u_ c____ ¿-u-e-e a-g-i-n m-s u- c-f-? ---------------------------- ¿Quiere alguien más un café?
Ne, niko više. N---na-i- má-. N__ n____ m___ N-, n-d-e m-s- -------------- No, nadie más.

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 miliona ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijake jezike. Arapski jezik nastao je prije više hiljada godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluostrvu. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Takođe postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručni termini su preuzeti iz drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom univerzitetu i u mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje...