Knjiga fraza

bs U restoranu 4   »   de Im Restaurant 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [zweiunddreißig]

Im Restaurant 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. Ein--l-P---es -rite---it--et-hu-. E_____ P_____ f_____ m__ K_______ E-n-a- P-m-e- f-i-e- m-t K-t-h-p- --------------------------------- Einmal Pommes frites mit Ketchup. 0
I dvaput s majonezom. Un--zw--m-l-m-t Ma--n--i-e. U__ z______ m__ M__________ U-d z-e-m-l m-t M-y-n-a-s-. --------------------------- Und zweimal mit Mayonnaise. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. Un--dreim----r-t--rs---i----n-. U__ d______ B________ m__ S____ U-d d-e-m-l B-a-w-r-t m-t S-n-. ------------------------------- Und dreimal Bratwurst mit Senf. 0
Kakvo povrće imate? W-- fü--G-mü-- -ab-n-S-e? W__ f__ G_____ h____ S___ W-s f-r G-m-s- h-b-n S-e- ------------------------- Was für Gemüse haben Sie? 0
Imate li graha? H--e- Sie-B--n--? H____ S__ B______ H-b-n S-e B-h-e-? ----------------- Haben Sie Bohnen? 0
Imate li karfiola? H---n S-e-Blu-enko--? H____ S__ B__________ H-b-n S-e B-u-e-k-h-? --------------------- Haben Sie Blumenkohl? 0
Ja rado jedem kukuruz. Ic- -s----e-- Mais. I__ e___ g___ M____ I-h e-s- g-r- M-i-. ------------------- Ich esse gern Mais. 0
Ja rado jedem krastavce. Ich-e-se-ger--Gu-k--. I__ e___ g___ G______ I-h e-s- g-r- G-r-e-. --------------------- Ich esse gern Gurken. 0
Ja rado jedem paradajz. I-h e-se-g-r---o-a-en. I__ e___ g___ T_______ I-h e-s- g-r- T-m-t-n- ---------------------- Ich esse gern Tomaten. 0
Jedete li i Vi rado praziluk? E-s-----e -u-h---r- ---ch? E____ S__ a___ g___ L_____ E-s-n S-e a-c- g-r- L-u-h- -------------------------- Essen Sie auch gern Lauch? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Es-e--Si- auch g-r- S-u-r-raut? E____ S__ a___ g___ S__________ E-s-n S-e a-c- g-r- S-u-r-r-u-? ------------------------------- Essen Sie auch gern Sauerkraut? 0
Jedete li Vi rado i leću? E---n -ie-au-h------Li--e-? E____ S__ a___ g___ L______ E-s-n S-e a-c- g-r- L-n-e-? --------------------------- Essen Sie auch gern Linsen? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Is-- -- au-- ---- -a---ten? I___ d_ a___ g___ K________ I-s- d- a-c- g-r- K-r-t-e-? --------------------------- Isst du auch gern Karotten? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? I--- d- a-c- --r----okko-i? I___ d_ a___ g___ B________ I-s- d- a-c- g-r- B-o-k-l-? --------------------------- Isst du auch gern Brokkoli? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Is---d- a----g----Pa---ka? I___ d_ a___ g___ P_______ I-s- d- a-c- g-r- P-p-i-a- -------------------------- Isst du auch gern Paprika? 0
Ja ne volim luk. Ic- -ag-kei-e Zw----ln. I__ m__ k____ Z________ I-h m-g k-i-e Z-i-b-l-. ----------------------- Ich mag keine Zwiebeln. 0
Ja ne volim masline. Ich -a- -e--e-O-iv-n. I__ m__ k____ O______ I-h m-g k-i-e O-i-e-. --------------------- Ich mag keine Oliven. 0
Ja ne volim gljive. Ic- --g--ein- P---e. I__ m__ k____ P_____ I-h m-g k-i-e P-l-e- -------------------- Ich mag keine Pilze. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + njemački (1-100) MP3 njemački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi takođe postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoevropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, na primjer, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se prepoznaju četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost tačnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Evropi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u muzici. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se tačno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Da li ste to znali?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je maternji jezik oko 130 miliona ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima veoma dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke tačke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!