Knjiga fraza

bs Raditi   »   de Arbeiten

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [fünfundfünfzig]

Arbeiten

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Šta ste po zanimanju? Wa- mache- -ie-be-----c-? Was machen Sie beruflich? W-s m-c-e- S-e b-r-f-i-h- ------------------------- Was machen Sie beruflich? 0
Moj muž je po zanimanju doktor. Mei- Ma-n i-t-A----v-n Be---. Mein Mann ist Arzt von Beruf. M-i- M-n- i-t A-z- v-n B-r-f- ----------------------------- Mein Mann ist Arzt von Beruf. 0
Ja radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. I-- -rbei-e --l--ags -l---r----n---west-r. Ich arbeite halbtags als Krankenschwester. I-h a-b-i-e h-l-t-g- a-s K-a-k-n-c-w-s-e-. ------------------------------------------ Ich arbeite halbtags als Krankenschwester. 0
Uskoro ćemo dobiti penziju. B----b--omm-n w----ente. Bald bekommen wir Rente. B-l- b-k-m-e- w-r R-n-e- ------------------------ Bald bekommen wir Rente. 0
Ali su porezi visoki. A-er-di---t-u--- -i-d ----. Aber die Steuern sind hoch. A-e- d-e S-e-e-n s-n- h-c-. --------------------------- Aber die Steuern sind hoch. 0
I zdravstveno osiguranje je visoko. Un--d-- -r-nken-er-i-h---n--i-t---ch. Und die Krankenversicherung ist hoch. U-d d-e K-a-k-n-e-s-c-e-u-g i-t h-c-. ------------------------------------- Und die Krankenversicherung ist hoch. 0
Šta želiš jednom postati? W-s-w-l--t -- --nma---er-en? Was willst du einmal werden? W-s w-l-s- d- e-n-a- w-r-e-? ---------------------------- Was willst du einmal werden? 0
Ja želim postati inženjer. I-- möch-e I-----e-r--er---. Ich möchte Ingenieur werden. I-h m-c-t- I-g-n-e-r w-r-e-. ---------------------------- Ich möchte Ingenieur werden. 0
Želim studirati na univerzitetu. I-----ll a- d-r--n-v-r--tät----die-en. Ich will an der Universität studieren. I-h w-l- a- d-r U-i-e-s-t-t s-u-i-r-n- -------------------------------------- Ich will an der Universität studieren. 0
Ja sam pripravnik. I-h-bin-Pr---i-a--. Ich bin Praktikant. I-h b-n P-a-t-k-n-. ------------------- Ich bin Praktikant. 0
Ja ne zarađujem mnogo. Ic- --rd-e-e -i----viel. Ich verdiene nicht viel. I-h v-r-i-n- n-c-t v-e-. ------------------------ Ich verdiene nicht viel. 0
Odrađujem pripravnički staž u inostranstvu. I-h ma--e e-- P-akt-k-m -m --sla--. Ich mache ein Praktikum im Ausland. I-h m-c-e e-n P-a-t-k-m i- A-s-a-d- ----------------------------------- Ich mache ein Praktikum im Ausland. 0
Ovo je moj šef. Da- --- -ei--C-e-. Das ist mein Chef. D-s i-t m-i- C-e-. ------------------ Das ist mein Chef. 0
Imam drage kolege. Ic---a-e nette-K-l---e-. Ich habe nette Kollegen. I-h h-b- n-t-e K-l-e-e-. ------------------------ Ich habe nette Kollegen. 0
U podne idemo uvijek u kantinu. M-ttags-g---n-wi- ----r -n ----Ka-t-n-. Mittags gehen wir immer in die Kantine. M-t-a-s g-h-n w-r i-m-r i- d-e K-n-i-e- --------------------------------------- Mittags gehen wir immer in die Kantine. 0
Ja tražim radno mjesto. Ic---uche-e-ne-------. Ich suche eine Stelle. I-h s-c-e e-n- S-e-l-. ---------------------- Ich suche eine Stelle. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Ich--in s---n -i---a-r a---it-l--. Ich bin schon ein Jahr arbeitslos. I-h b-n s-h-n e-n J-h- a-b-i-s-o-. ---------------------------------- Ich bin schon ein Jahr arbeitslos. 0
U ovoj zemlji ima puno nezaposlenih. I----e--m-L-nd gibt-es z- vi-le--rb-i-sl-s-. In diesem Land gibt es zu viele Arbeitslose. I- d-e-e- L-n- g-b- e- z- v-e-e A-b-i-s-o-e- -------------------------------------------- In diesem Land gibt es zu viele Arbeitslose. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog za to leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Naučnici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje lična iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak zavisio od usvajanja maternjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?