Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   de Im Hotel – Ankunft

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [siebenundzwanzig]

Im Hotel – Ankunft

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ha-en -----i--Zim-er -r--? H____ S__ e__ Z_____ f____ H-b-n S-e e-n Z-m-e- f-e-? -------------------------- Haben Sie ein Zimmer frei? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Ich h--e ein -i-me--re--r---rt. I__ h___ e__ Z_____ r__________ I-h h-b- e-n Z-m-e- r-s-r-i-r-. ------------------------------- Ich habe ein Zimmer reserviert. 0
Moje ime je Miler. M------me ist-Mü--e-. M___ N___ i__ M______ M-i- N-m- i-t M-l-e-. --------------------- Mein Name ist Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. I-h b-auche e-n ---zel-i-mer. I__ b______ e__ E____________ I-h b-a-c-e e-n E-n-e-z-m-e-. ----------------------------- Ich brauche ein Einzelzimmer. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Ic---r-u--e --- -o--elz-m---. I__ b______ e__ D____________ I-h b-a-c-e e-n D-p-e-z-m-e-. ----------------------------- Ich brauche ein Doppelzimmer. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Wi---i-- -oste- -as-Z--m-r -r--N--ht? W__ v___ k_____ d__ Z_____ p__ N_____ W-e v-e- k-s-e- d-s Z-m-e- p-o N-c-t- ------------------------------------- Wie viel kostet das Zimmer pro Nacht? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. I----ö---- ein Zi---- --t-Bad. I__ m_____ e__ Z_____ m__ B___ I-h m-c-t- e-n Z-m-e- m-t B-d- ------------------------------ Ich möchte ein Zimmer mit Bad. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Ich------e -i- Z--m-r mit Dusche. I__ m_____ e__ Z_____ m__ D______ I-h m-c-t- e-n Z-m-e- m-t D-s-h-. --------------------------------- Ich möchte ein Zimmer mit Dusche. 0
Mogu li vidjeti sobu? K--- i-- d---Zi-me-------? K___ i__ d__ Z_____ s_____ K-n- i-h d-s Z-m-e- s-h-n- -------------------------- Kann ich das Zimmer sehen? 0
Ima li ovdje garaža? Gi---es h-------- -a----? G___ e_ h___ e___ G______ G-b- e- h-e- e-n- G-r-g-? ------------------------- Gibt es hier eine Garage? 0
Ima li ovdje sef? G-b- -s-h-e--eine--S-f-? G___ e_ h___ e____ S____ G-b- e- h-e- e-n-n S-f-? ------------------------ Gibt es hier einen Safe? 0
Ima li ovdje faks? G-bt-e- -i-- -i- -a-? G___ e_ h___ e__ F___ G-b- e- h-e- e-n F-x- --------------------- Gibt es hier ein Fax? 0
Dobro, uzeću sobu. Gu-, i-- n--m- --s---m-er. G___ i__ n____ d__ Z______ G-t- i-h n-h-e d-s Z-m-e-. -------------------------- Gut, ich nehme das Zimmer. 0
Ovdje su ključevi. Hi---s--d-d-e Sch-ü-s--. H___ s___ d__ S_________ H-e- s-n- d-e S-h-ü-s-l- ------------------------ Hier sind die Schlüssel. 0
Ovdje je moj prtljag. Hie--i-t-me-n---päck. H___ i__ m___ G______ H-e- i-t m-i- G-p-c-. --------------------- Hier ist mein Gepäck. 0
U koliko sati je doručak? U- --e-v-el---r g--t -- Früh--üc-? U_ w__ v___ U__ g___ e_ F_________ U- w-e v-e- U-r g-b- e- F-ü-s-ü-k- ---------------------------------- Um wie viel Uhr gibt es Frühstück? 0
U koliko sati je ručak? Um-wi- -i-l-U------- es-----agess--? U_ w__ v___ U__ g___ e_ M___________ U- w-e v-e- U-r g-b- e- M-t-a-e-s-n- ------------------------------------ Um wie viel Uhr gibt es Mittagessen? 0
U koliko sati je večera? Um -ie -------- -ibt--s-A----esse-? U_ w__ v___ U__ g___ e_ A__________ U- w-e v-e- U-r g-b- e- A-e-d-s-e-? ----------------------------------- Um wie viel Uhr gibt es Abendessen? 0

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…