Knjiga fraza

bs Upoznati   »   de Kennen lernen

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

3 [drei]

Kennen lernen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Zdravo! H-l--! H_____ H-l-o- ------ Hallo! 0
Dobar dan! G-t----ag! G____ T___ G-t-n T-g- ---------- Guten Tag! 0
Kako ste? / Kako si? Wi- --h--s? W__ g______ W-e g-h-’-? ----------- Wie geht’s? 0
Jeste li Vi iz Evrope? K---e--Sie -us-E----a? K_____ S__ a__ E______ K-m-e- S-e a-s E-r-p-? ---------------------- Kommen Sie aus Europa? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Ko-me------aus A-e-ika? K_____ S__ a__ A_______ K-m-e- S-e a-s A-e-i-a- ----------------------- Kommen Sie aus Amerika? 0
Jeste li Vi iz Azije? K---e- -i--------ie-? K_____ S__ a__ A_____ K-m-e- S-e a-s A-i-n- --------------------- Kommen Sie aus Asien? 0
U kojem hotelu ste smješteni? In we-c-e--H---l--ohn-n -i-? I_ w______ H____ w_____ S___ I- w-l-h-m H-t-l w-h-e- S-e- ---------------------------- In welchem Hotel wohnen Sie? 0
Koliko dugo ste već ovdje? Wie la-g- si---S-e -c--n-----? W__ l____ s___ S__ s____ h____ W-e l-n-e s-n- S-e s-h-n h-e-? ------------------------------ Wie lange sind Sie schon hier? 0
Koliko dugo ostajete? Wie-lan-e-b---b-- Sie? W__ l____ b______ S___ W-e l-n-e b-e-b-n S-e- ---------------------- Wie lange bleiben Sie? 0
Dopada li Vam se ovdje? Gefäll--es-Ihnen---e-? G______ e_ I____ h____ G-f-l-t e- I-n-n h-e-? ---------------------- Gefällt es Ihnen hier? 0
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? M-c--- Sie -ier U-la-b? M_____ S__ h___ U______ M-c-e- S-e h-e- U-l-u-? ----------------------- Machen Sie hier Urlaub? 0
Posjetite me jednom! Be--c-en-Si- ---h --l! B_______ S__ m___ m___ B-s-c-e- S-e m-c- m-l- ---------------------- Besuchen Sie mich mal! 0
Ovo je moja adresa. H------- ----e --r--se. H___ i__ m____ A_______ H-e- i-t m-i-e A-r-s-e- ----------------------- Hier ist meine Adresse. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? S-h-- -i----s -org--? S____ w__ u__ m______ S-h-n w-r u-s m-r-e-? --------------------- Sehen wir uns morgen? 0
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. T-t -i- --id,-ic---a-e -c--- -twa- --r. T__ m__ L____ i__ h___ s____ e____ v___ T-t m-r L-i-, i-h h-b- s-h-n e-w-s v-r- --------------------------------------- Tut mir Leid, ich habe schon etwas vor. 0
Ćao! / Zbogom! T-c---! T______ T-c-ü-! ------- Tschüs! 0
Doviđenja! Auf-W---erseh--! A__ W___________ A-f W-e-e-s-h-n- ---------------- Auf Wiedersehen! 0
Do uskoro! Bi---al-! B__ b____ B-s b-l-! --------- Bis bald! 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + njemački (1-100) MP3 njemački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!