Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   de Small Talk 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [zwanzig]

Small Talk 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Raskomotite se! M--he- -ie-es s-c- -equ--! M_____ S__ e_ s___ b______ M-c-e- S-e e- s-c- b-q-e-! -------------------------- Machen Sie es sich bequem! 0
Osjećajte se kao kod kuće! F-h--n--ie -ich-wi- -u--aus-! F_____ S__ s___ w__ z_ H_____ F-h-e- S-e s-c- w-e z- H-u-e- ----------------------------- Fühlen Sie sich wie zu Hause! 0
Šta želite piti? Was--öch-en Sie t--n---? W__ m______ S__ t_______ W-s m-c-t-n S-e t-i-k-n- ------------------------ Was möchten Sie trinken? 0
Volite li muziku? Lie----Si--M--ik? L_____ S__ M_____ L-e-e- S-e M-s-k- ----------------- Lieben Sie Musik? 0
Ja volim klasičnu muziku. I-h --- k---si---e-M---k. I__ m__ k_________ M_____ I-h m-g k-a-s-s-h- M-s-k- ------------------------- Ich mag klassische Musik. 0
Ovdje su moji CD-ovi. H-er--in- -------Ds. H___ s___ m____ C___ H-e- s-n- m-i-e C-s- -------------------- Hier sind meine CDs. 0
Svirate li neki instrument? S--elen---- -in Inst------? S______ S__ e__ I__________ S-i-l-n S-e e-n I-s-r-m-n-? --------------------------- Spielen Sie ein Instrument? 0
Ovdje je moja gitara. Hie--i-t -ei-- Gita---. H___ i__ m____ G_______ H-e- i-t m-i-e G-t-r-e- ----------------------- Hier ist meine Gitarre. 0
Pjevate li rado? S----- S-e ger-? S_____ S__ g____ S-n-e- S-e g-r-? ---------------- Singen Sie gern? 0
Imate li djece? H--en Sie K-n---? H____ S__ K______ H-b-n S-e K-n-e-? ----------------- Haben Sie Kinder? 0
Imate li psa? Ha-e--S-e eine----n-? H____ S__ e____ H____ H-b-n S-e e-n-n H-n-? --------------------- Haben Sie einen Hund? 0
Imate li mačku? Ha--n S-- -ine -a-ze? H____ S__ e___ K_____ H-b-n S-e e-n- K-t-e- --------------------- Haben Sie eine Katze? 0
Ovdje su moje knjige. Hi-r ---- m---e -üc-er. H___ s___ m____ B______ H-e- s-n- m-i-e B-c-e-. ----------------------- Hier sind meine Bücher. 0
Upravo čitam ovu knjigu. I-h-le-e g-r--e--ie-es ----. I__ l___ g_____ d_____ B____ I-h l-s- g-r-d- d-e-e- B-c-. ---------------------------- Ich lese gerade dieses Buch. 0
Šta rado čitate? Was lesen Si-----n? W__ l____ S__ g____ W-s l-s-n S-e g-r-? ------------------- Was lesen Sie gern? 0
Idete li rado na koncert? Ge--n Sie g-rn-----K--z-rt? G____ S__ g___ i__ K_______ G-h-n S-e g-r- i-s K-n-e-t- --------------------------- Gehen Sie gern ins Konzert? 0
Idete li rado u pozorište? G--en--ie-g-rn-in- T--a--r? G____ S__ g___ i__ T_______ G-h-n S-e g-r- i-s T-e-t-r- --------------------------- Gehen Sie gern ins Theater? 0
Idete li rado u operu? G-hen --- ger--in die --er? G____ S__ g___ i_ d__ O____ G-h-n S-e g-r- i- d-e O-e-? --------------------------- Gehen Sie gern in die Oper? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + njemački (1-100) MP3 njemački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?