Knjiga fraza

bs Porodica   »   mr कुटुंबीय

2 [dva]

Porodica

Porodica

२ [दोन]

2 [Dōna]

कुटुंबीय

[kuṭumbīya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski marati Igra Više
djed आ-ो-ा आ__ आ-ो-ा ----- आजोबा 0
āj-bā ā____ ā-ō-ā ----- ājōbā
nana / nena आजी आ_ आ-ी --- आजी 0
ājī ā__ ā-ī --- ājī
on i ona तो-आ-ि--ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t--āṇ- tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
otac वडील व__ व-ी- ---- वडील 0
v--ī-a v_____ v-ḍ-l- ------ vaḍīla
majka -ई आ_ आ- -- आई 0
ā'ī ā__ ā-ī --- ā'ī
on i ona तो---ि ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t--āṇ--tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
sin मुल-ा मु__ म-ल-ा ----- मुलगा 0
mula-ā m_____ m-l-g- ------ mulagā
kćerka म-लगी मु__ म-ल-ी ----- मुलगी 0
mula-ī m_____ m-l-g- ------ mulagī
on i ona त---णि ती तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t--ā---tī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
brat भाऊ भा_ भ-ऊ --- भाऊ 0
b--'ū b____ b-ā-ū ----- bhā'ū
sestra बहीण ब__ ब-ी- ---- बहीण 0
b--īṇa b_____ b-h-ṇ- ------ bahīṇa
on i ona तो आण---ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t- ā-i--ī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
dajdža, amidža क--- ---ा-ा का_ / मा_ क-क- / म-म- ----------- काका / मामा 0
k-----māmā k____ m___ k-k-/ m-m- ---------- kākā/ māmā
tetka क-क- / -ामी का_ / मा_ क-क- / म-म- ----------- काकू / मामी 0
k-k-- -āmī k____ m___ k-k-/ m-m- ---------- kākū/ māmī
on i ona तो---ि -ी तो आ_ ती त- आ-ि त- --------- तो आणि ती 0
t--ā-i--ī t_ ā__ t_ t- ā-i t- --------- tō āṇi tī
Mi smo porodica. आम-ही--क --ट-----ह-त. आ__ ए_ कु__ आ___ आ-्-ी ए- क-ट-ं- आ-ो-. --------------------- आम्ही एक कुटुंब आहोत. 0
ām-ī-ēka-ku---b- āh-ta. ā___ ē__ k______ ā_____ ā-h- ē-a k-ṭ-m-a ā-ō-a- ----------------------- āmhī ēka kuṭumba āhōta.
Porodica nije mala. क-ट--ब -ह-न -ा--. कु__ ल__ ना__ क-ट-ं- ल-ा- न-ह-. ----------------- कुटुंब लहान नाही. 0
Kuṭ--b- -a-ā-a ----. K______ l_____ n____ K-ṭ-m-a l-h-n- n-h-. -------------------- Kuṭumba lahāna nāhī.
Porodica je velika. कु-ुंब-मोठे--हे. कु__ मो_ आ__ क-ट-ं- म-ठ- आ-े- ---------------- कुटुंब मोठे आहे. 0
K-ṭu-b- mōṭh--ā--. K______ m____ ā___ K-ṭ-m-a m-ṭ-ē ā-ē- ------------------ Kuṭumba mōṭhē āhē.

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.