Knjiga fraza

bs Porodica   »   ky үй-бүлө

2 [dva]

Porodica

Porodica

2 [эки]

2 [eki]

үй-бүлө

[üy-bülö]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kirgiski Igra Više
djed чо--ата ч__ а__ ч-ң а-а ------- чоң ата 0
çoŋ --a ç__ a__ ç-ŋ a-a ------- çoŋ ata
nana / nena чо---не ч__ э__ ч-ң э-е ------- чоң эне 0
çoŋ-ene ç__ e__ ç-ŋ e-e ------- çoŋ ene
on i ona ал(бал-) -а-а--л(--з) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a--ba-a---an--a-----) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
otac а-а а__ а-а --- ата 0
a-a a__ a-a --- ata
majka а-а а__ а-а --- апа 0
apa a__ a-a --- apa
on i ona а-(ба------на а--кы-) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al-ba--- -an- a--k-z) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
sin у-л у__ у-л --- уул 0
u-l u__ u-l --- uul
kćerka кыз к__ к-з --- кыз 0
k-z k__ k-z --- kız
on i ona ал(----)-жан--а----з) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a-(bal-)-jana al(-ız) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
brat байке б____ б-й-е ----- байке 0
b--ke b____ b-y-e ----- bayke
sestra э-е э__ э-е --- эже 0
eje e__ e-e --- eje
on i ona а-(б--а) ж--а -л(к--) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al(ba-a- j--a -l---z) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
dajdža, amidža т---е т____ т-я-е ----- таяке 0
t----e t_____ t-y-k- ------ tayake
tetka т-я---е т______ т-я-е-е ------- таяжеңе 0
taya-e-e t_______ t-y-j-ŋ- -------- tayajeŋe
on i ona ал-ба-а- -ан- -л----) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al--ala--jana-a--kız) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
Mi smo porodica. Б-з--ир үй-бүл-б--. Б__ б__ ү__________ Б-з б-р ү---ү-ө-ү-. ------------------- Биз бир үй-бүлөбүз. 0
Biz bi--üy--ü-öbüz. B__ b__ ü__________ B-z b-r ü---ü-ö-ü-. ------------------- Biz bir üy-bülöbüz.
Porodica nije mala. Ү--б--ө-ки--не-е- --е-. Ү______ к________ э____ Ү---ү-ө к-ч-н-к-й э-е-. ----------------------- Үй-бүлө кичинекей эмес. 0
Ü---ül- -iç-n-k-y -m--. Ü______ k________ e____ Ü---ü-ö k-ç-n-k-y e-e-. ----------------------- Üy-bülö kiçinekey emes.
Porodica je velika. Үй-б-лө чоң. Ү______ ч___ Ү---ү-ө ч-ң- ------------ Үй-бүлө чоң. 0
Üy-bül--çoŋ. Ü______ ç___ Ü---ü-ö ç-ŋ- ------------ Üy-bülö çoŋ.

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.