Knjiga fraza

bs Porodica   »   ar ‫عائلة‬

2 [dva]

Porodica

Porodica

‫2 [اثنان]‬

2 [athnan]

‫عائلة‬

[eaayilat]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
djed ‫-لجد‬ ‫_____ ‫-ل-د- ------ ‫الجد‬ 0
a-jd a___ a-j- ---- aljd
nana / nena ‫-ل---‬ ‫______ ‫-ل-د-‬ ------- ‫الجدة‬ 0
a-j--t a_____ a-j-a- ------ aljdat
on i ona ‫هو---ي‬ ‫__ و___ ‫-و و-ي- -------- ‫هو وهي‬ 0
hw----i h_ w___ h- w-h- ------- hw wahi
otac ‫ا-أ--/----ا-د‬ ‫____ / ا______ ‫-ل-ب / ا-و-ل-‬ --------------- ‫الأب / الوالد‬ 0
a-----/ alw--id a____ / a______ a-'-b / a-w-l-d --------------- al'ab / alwalid
majka ‫الأم-/ ا---ل--‬ ‫____ / ا_______ ‫-ل-م / ا-و-ل-ة- ---------------- ‫الأم / الوالدة‬ 0
a-'-- / -l-a-i--t a____ / a________ a-'-m / a-w-l-d-t ----------------- al'um / alwalidat
on i ona ‫---و--‬ ‫__ و___ ‫-و و-ي- -------- ‫هو وهي‬ 0
hw---hi h_ w___ h- w-h- ------- hw wahi
sin ‫-ل-ب-‬ ‫______ ‫-ل-ب-‬ ------- ‫الابن‬ 0
a---n a____ a-a-n ----- alabn
kćerka ‫-لا--ة‬ ‫_______ ‫-ل-ب-ة- -------- ‫الابنة‬ 0
ala---at a_______ a-a-b-a- -------- alaabnat
on i ona ‫-و-و--‬ ‫__ و___ ‫-و و-ي- -------- ‫هو وهي‬ 0
hw---hi h_ w___ h- w-h- ------- hw wahi
brat ‫----‬ ‫_____ ‫-ل-خ- ------ ‫الأخ‬ 0
a-a-h a____ a-a-h ----- alakh
sestra ‫--أخت‬ ‫______ ‫-ل-خ-‬ ------- ‫الأخت‬ 0
ala'ak--t a________ a-a-a-h-t --------- ala'akhat
on i ona ‫ه-----‬ ‫__ و___ ‫-و و-ي- -------- ‫هو وهي‬ 0
hw---hi h_ w___ h- w-h- ------- hw wahi
dajdža, amidža ‫-م/---‬ ‫_______ ‫-م-خ-ل- -------- ‫عم/خال‬ 0
em---al e______ e-/-h-l ------- em/khal
tetka ‫-مة/خا--‬ ‫_________ ‫-م-/-ا-ة- ---------- ‫عمة/خالة‬ 0
e-a------l-t e___________ e-a-a-k-a-a- ------------ emata/khalat
on i ona ‫ه--وه-‬ ‫__ و___ ‫-و و-ي- -------- ‫هو وهي‬ 0
h- w--i h_ w___ h- w-h- ------- hw wahi
Mi smo porodica. ‫ن-- ع-ئلة-‬ ‫___ ع______ ‫-ح- ع-ئ-ة-‬ ------------ ‫نحن عائلة.‬ 0
nhu--ea-i-a--. n___ e________ n-u- e-y-l-t-. -------------- nhun eayilata.
Porodica nije mala. ‫-ل---ل--------غ-ر-.‬ ‫_______ ل___ ص______ ‫-ل-ا-ل- ل-س- ص-ي-ة-‬ --------------------- ‫العائلة ليست صغيرة.‬ 0
ale-yilat l-y-at--aghi-ata-. a________ l_____ s__________ a-e-y-l-t l-y-a- s-g-i-a-a-. ---------------------------- aleayilat laysat saghiratan.
Porodica je velika. ‫العائلة--ب----‬ ‫_______ ك______ ‫-ل-ا-ل- ك-ي-ة-‬ ---------------- ‫العائلة كبيرة.‬ 0
a-e--i-a- -a--rat-. a________ k________ a-e-y-l-t k-b-r-t-. ------------------- aleayilat kabirata.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.