Knjiga fraza

bs Porodica   »   he ‫משפחה‬

2 [dva]

Porodica

Porodica

‫2 [שתיים]‬

2 [shtaim]

‫משפחה‬

[mishpaxah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
djed ‫סבא‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫סבא‬ 0
s-ba s___ s-b- ---- saba
nana / nena ‫----‬ ‫_____ ‫-ב-א- ------ ‫סבתא‬ 0
s----a s_____ s-v-t- ------ sav'ta
on i ona ‫--א-ו-י-‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
h--w-hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
otac ‫אב-‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫אבא‬ 0
aba a__ a-a --- aba
majka ‫--א‬ ‫____ ‫-מ-‬ ----- ‫אמא‬ 0
i-a i__ i-a --- ima
on i ona ‫-----ה--‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu--'hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
sin ‫-ב-‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫הבן‬ 0
hab-n h____ h-b-n ----- haben
kćerka ‫ה-ת‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫הבת‬ 0
ha-at h____ h-b-t ----- habat
on i ona ‫ה-- --יא‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu -'hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
brat ‫האח‬ ‫____ ‫-א-‬ ----- ‫האח‬ 0
ha--x h____ h-'-x ----- ha'ax
sestra ‫ה-ח-ת‬ ‫______ ‫-א-ו-‬ ------- ‫האחות‬ 0
ha'a--t h______ h-'-x-t ------- ha'axot
on i ona ‫--- וה-א‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu--'hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
dajdža, amidža ‫הדו-‬ ‫_____ ‫-ד-ד- ------ ‫הדוד‬ 0
h-dod h____ h-d-d ----- hadod
tetka ‫ה--דה‬ ‫______ ‫-ד-ד-‬ ------- ‫הדודה‬ 0
h-d-dah h______ h-d-d-h ------- hadodah
on i ona ‫ה-א וה--‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu-w'-i h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
Mi smo porodica. ‫-נ--ו--שפח--‬ ‫_____ מ______ ‫-נ-נ- מ-פ-ה-‬ -------------- ‫אנחנו משפחה.‬ 0
ana-nu--ish--xa-. a_____ m_________ a-a-n- m-s-p-x-h- ----------------- anaxnu mishpaxah.
Porodica nije mala. ‫המ-פ-ה--י------נה.‬ ‫______ א____ ק_____ ‫-מ-פ-ה א-נ-ה ק-נ-.- -------------------- ‫המשפחה איננה קטנה.‬ 0
h--i--p-x-h eynena- q-----. h__________ e______ q______ h-m-s-p-x-h e-n-n-h q-a-a-. --------------------------- hamishpaxah eynenah qtanah.
Porodica je velika. ‫-מש--ה---ו-ה.‬ ‫______ ג______ ‫-מ-פ-ה ג-ו-ה-‬ --------------- ‫המשפחה גדולה.‬ 0
ha--sh---a------ah. h__________ g______ h-m-s-p-x-h g-o-a-. ------------------- hamishpaxah gdolah.

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.