Knjiga fraza

bs Porodica   »   zh 家庭

2 [dva]

Porodica

Porodica

2[二]

2 [Èr]

家庭

jiātíng

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kineski (pojednostavljeni) Igra Više
djed 祖父-/外祖父 祖_ /___ 祖- /-祖- ------- 祖父 /外祖父 0
zǔf---w---ǔ-ù z____ w______ z-f-/ w-i-ǔ-ù ------------- zǔfù/ wàizǔfù
nana / nena 祖母-/外-母 祖_ /___ 祖- /-祖- ------- 祖母 /外祖母 0
z---------ǔ-ǔ z____ w______ z-m-/ w-i-ǔ-ǔ ------------- zǔmǔ/ wàizǔmǔ
on i ona 他-和 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā hé--ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
otac 父- 父_ 父- -- 父亲 0
fù--n f____ f-q-n ----- fùqīn
majka 母- 母_ 母- -- 母亲 0
mǔqīn m____ m-q-n ----- mǔqīn
on i ona 他-和 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
t--h- -ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
sin 儿- 儿_ 儿- -- 儿子 0
érzi é___ é-z- ---- érzi
kćerka 女- 女_ 女- -- 女儿 0
n-'ér n____ n-'-r ----- nǚ'ér
on i ona 他-- 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā-hé--ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
brat 哥哥-/-弟 哥_ /__ 哥- /-弟 ------ 哥哥 /弟弟 0
gē-ē--d-dì g____ d___ g-g-/ d-d- ---------- gēgē/ dìdì
sestra 姐姐 /-妹 姐_ /__ 姐- /-妹 ------ 姐姐 /妹妹 0
j--jiě/ mè--ei j______ m_____ j-ě-i-/ m-i-e- -------------- jiějiě/ mèimei
on i ona 他-和-她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā--é tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
dajdža, amidža 叔叔-/----舅- /---叔 /伯- --- /-父 叔_ /__ /__ /____ /__ /__ /__ 叔- /-父 /-舅 /-父-叔 /-父 /-舅 /-父 ---------------------------- 叔叔 /伯父 /舅舅 /姑父叔叔 /伯父 /舅舅 /姑父 0
s--s-u/ bó----iù-iu/-g-----hūs--/--óf-/-i-j--/ --fu s______ b___________ g___ s______ b___________ g___ s-ū-h-/ b-f-/-i-j-u- g-f- s-ū-h-/ b-f-/-i-j-u- g-f- --------------------------------------------------- shūshu/ bófù/jiùjiu/ gūfu shūshu/ bófù/jiùjiu/ gūfu
tetka 阿姨---婶 --- /姨- /姑妈 阿_ /__ /__ /__ /__ 阿- /-婶 /-妈 /-妈 /-妈 ------------------ 阿姨 /婶婶 /舅妈 /姨妈 /姑妈 0
āy-/ ---nsh--/ --ùmā----m-/ gūmā ā___ s________ j_____ y____ g___ ā-í- s-ě-s-e-/ j-ù-ā- y-m-/ g-m- -------------------------------- āyí/ shěnshen/ jiùmā/ yímā/ gūmā
on i ona 他-和 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā-h- tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
Mi smo porodica. 我-----个--------是-一-人 。 我_ 是 一_ 家_ /__ 是 一__ 。 我- 是 一- 家- /-们 是 一-人 。 ---------------------- 我们 是 一个 家庭 /我们 是 一家人 。 0
w--e--sh- yī-è --āt-n-- wǒ--n s-- -īji---é-. w____ s__ y___ j_______ w____ s__ y____ r___ w-m-n s-ì y-g- j-ā-í-g- w-m-n s-ì y-j-ā r-n- -------------------------------------------- wǒmen shì yīgè jiātíng/ wǒmen shì yījiā rén.
Porodica nije mala. 这- 个 不小的 家- 。 这_ 个 不__ 家_ 。 这- 个 不-的 家- 。 ------------- 这是 个 不小的 家庭 。 0
Zhè sh-------x-ǎo -- -i-t---. Z__ s____ b_ x___ d_ j_______ Z-è s-ì-è b- x-ǎ- d- j-ā-í-g- ----------------------------- Zhè shìgè bù xiǎo de jiātíng.
Porodica je velika. 这- -个-大-家庭 。 这_ 一_ 大 家_ 。 这- 一- 大 家- 。 ------------ 这是 一个 大 家庭 。 0
Z-- shì y----d--ji-tí-g. Z__ s__ y___ d_ j_______ Z-è s-ì y-g- d- j-ā-í-g- ------------------------ Zhè shì yīgè dà jiātíng.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.