Knjiga fraza

bs Porodica   »   bn পরিবার

2 [dva]

Porodica

Porodica

২ [দুই]

2 [du\'i]

পরিবার

[paribāra]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
djed ঠাকুর-া-- দা-া-/ দাদু ঠা___ / দা_ / দা_ ঠ-ক-র-া / দ-দ- / দ-দ- --------------------- ঠাকুরদা / দাদা / দাদু 0
ṭh-k-r--- - d-dā-- dā-u ṭ________ / d___ / d___ ṭ-ā-u-a-ā / d-d- / d-d- ----------------------- ṭhākuradā / dādā / dādu
nana / nena ঠ--ুর-া-- দ-দী----ি-া ঠা___ / দা_ / দি_ ঠ-ক-র-া / দ-দ- / দ-দ- --------------------- ঠাকুরমা / দাদী / দিদা 0
ṭh-k-r----/ -ā-ī-/ -i-ā ṭ________ / d___ / d___ ṭ-ā-u-a-ā / d-d- / d-d- ----------------------- ṭhākuramā / dādī / didā
on i ona স----েল-) এবং -ে-(-েয়ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s--(-h-l-- ē--ṁ -------ē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
otac পিত--- ব------আব্-া পি_ / বা_ / আ__ প-ত- / ব-ব- / আ-্-া ------------------- পিতা / বাবা / আব্বা 0
p-t- ---ābā - āb-ā p___ / b___ / ā___ p-t- / b-b- / ā-b- ------------------ pitā / bābā / ābbā
majka মা---/-মা---আ-্-া,--ম-ম-- আম--ি মা_ / মা / আ___ আ___ আ__ ম-ত- / ম- / আ-্-া- আ-্-ু- আ-্-ি ------------------------------- মাতা / মা / আম্মা, আম্মু, আম্মি 0
mā-ā-/--- - ā-'mā--ā--mu----'mi m___ / m_ / ā_____ ā_____ ā____ m-t- / m- / ā-'-ā- ā-'-u- ā-'-i ------------------------------- mātā / mā / ām'mā, ām'mu, ām'mi
on i ona সে--ছেলে--এবং-সে (মে--) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
sē----ē--- --a- sē -mē--) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
sin ছ----- ব্---া ছে_ / ব্__ ছ-ল- / ব-য-ট- ------------- ছেলে / ব্যাটা 0
c---ē------ṭā c____ / b____ c-ē-ē / b-ā-ā ------------- chēlē / byāṭā
kćerka মে-- - --টি মে_ / বে_ ম-য়- / ব-ট- ----------- মেয়ে / বেটি 0
mē-- - b-ṭi m___ / b___ m-ẏ- / b-ṭ- ----------- mēẏē / bēṭi
on i ona স- (ছ--ে)-এবং -ে-(--য়ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s- --h-lē) ------ē-(---ē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
brat ভাই-/----জ-ন ভা_ / ভা___ ভ-ই / ভ-ই-া- ------------ ভাই / ভাইজান 0
b-ā-i - -h--ijāna b____ / b________ b-ā-i / b-ā-i-ā-a ----------------- bhā'i / bhā'ijāna
sestra ব-ন বো_ ব-ন --- বোন 0
b-na b___ b-n- ---- bōna
on i ona সে (------এ-ং--ে---ে-ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
s--(--ē--) -b-ṁ sē --ēẏē) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
dajdža, amidža ক-কা-- -া-া-- চ--- /--াম--/-খা-ু কা_ / মা_ / চা_ / মা_ / খা_ ক-ক- / ম-ম- / চ-চ- / ম-ম- / খ-ল- -------------------------------- কাকা / মামা / চাচা / মামু / খালু 0
kā-ā-----mā-/-cācā-/-m----/-khālu k___ / m___ / c___ / m___ / k____ k-k- / m-m- / c-c- / m-m- / k-ā-u --------------------------------- kākā / māmā / cācā / māmu / khālu
tetka কাক-মা - মামী-া / --চী - মা-ী----ালা কা__ / মা__ / চা_ / মা_ / খা_ ক-ক-ম- / ম-ম-ম- / চ-চ- / ম-ম- / খ-ল- ------------------------------------ কাকীমা / মামীমা / চাচী / মামী / খালা 0
kākīm---------- / c--ī /-mā-ī - k-ā-ā k_____ / m_____ / c___ / m___ / k____ k-k-m- / m-m-m- / c-c- / m-m- / k-ā-ā ------------------------------------- kākīmā / māmīmā / cācī / māmī / khālā
on i ona স- --ে----এব--স--(মে-ে) সে (___ এ_ সে (___ স- (-ে-ে- এ-ং স- (-ে-ে- ----------------------- সে (ছেলে) এবং সে (মেয়ে) 0
sē (c--l---ē----s---mē--) s_ (______ ē___ s_ (_____ s- (-h-l-) ē-a- s- (-ē-ē- ------------------------- sē (chēlē) ēbaṁ sē (mēẏē)
Mi smo porodica. আমর- এ-ট-----বা- ৷ আ__ এ__ প___ ৷ আ-র- এ-ট- প-ি-া- ৷ ------------------ আমরা একটি পরিবার ৷ 0
ām-r--ē-aṭ----ri-āra ā____ ē____ p_______ ā-a-ā ē-a-i p-r-b-r- -------------------- āmarā ēkaṭi paribāra
Porodica nije mala. প-িব-র-- -ো- নয় ৷ প____ ছো_ ন_ ৷ প-ি-া-ট- ছ-ট ন- ৷ ----------------- পরিবারটি ছোট নয় ৷ 0
pa---āra-i-c-ō-a ---a p_________ c____ n___ p-r-b-r-ṭ- c-ō-a n-ẏ- --------------------- paribāraṭi chōṭa naẏa
Porodica je velika. পর-বা-টি ব---৷ প____ ব_ ৷ প-ি-া-ট- ব-় ৷ -------------- পরিবারটি বড় ৷ 0
pa--bār-ṭi ba-a p_________ b___ p-r-b-r-ṭ- b-ṛ- --------------- paribāraṭi baṛa

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bengalski (1-100) MP3 bengalski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.