Knjiga fraza

bs Porodica   »   hy ընտանիք

2 [dva]

Porodica

Porodica

2 [երկու]

2 [yerku]

ընտանիք

yntanik’

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
djed պ-պ պ__ պ-պ --- պապ 0
pap p__ p-p --- pap
nana / nena տատ տ__ տ-տ --- տատ 0
tat t__ t-t --- tat
on i ona նա ---ա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
n- --v -a n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
otac հ--ր հ___ հ-յ- ---- հայր 0
hayr h___ h-y- ---- hayr
majka մ--ր մ___ մ-յ- ---- մայր 0
m-yr m___ m-y- ---- mayr
on i ona ն- և-նա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
n- y---na n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
sin ո-դի ո___ ո-դ- ---- որդի 0
v---i v____ v-r-i ----- vordi
kćerka դու--ր դ_____ դ-ւ-տ- ------ դուստր 0
du--r d____ d-s-r ----- dustr
on i ona ն- - նա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
na--e--na n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
brat եղբա-ր ե_____ ե-բ-յ- ------ եղբայր 0
ye---ayr y_______ y-g-b-y- -------- yeghbayr
sestra ք-ւյր ք____ ք-ւ-ր ----- քույր 0
k’uyr k____ k-u-r ----- k’uyr
on i ona ն- ---ա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
na-y----a n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
dajdža, amidža h--ե--ա-----ռի h_____________ h-ր-ղ-ա-ր-ք-ռ- -------------- hորեղբայր/քեռի 0
h-r-g-b--r/---e-ri h_________________ h-r-g-b-y-/-’-e-r- ------------------ horeghbayr/k’yerri
tetka մո--ք-ւ--/--ր-ք---ր մ__________________ մ-ր-ք-ւ-ր-հ-ր-ք-ւ-ր ------------------- մորաքույր/հորաքույր 0
morak----/horak-u-r m__________________ m-r-k-u-r-h-r-k-u-r ------------------- morak’uyr/horak’uyr
on i ona ն- և նա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
n---e- na n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
Mi smo porodica. Մեն- մի--ն--նիք--նք: Մ___ մ_ ը______ ե___ Մ-ն- մ- ը-տ-ն-ք ե-ք- -------------------- Մենք մի ընտանիք ենք: 0
Menk’-mi--n-anik- ---k’ M____ m_ y_______ y____ M-n-’ m- y-t-n-k- y-n-’ ----------------------- Menk’ mi yntanik’ yenk’
Porodica nije mala. Ընտան-ք--փոք- չէ: Ը_______ փ___ չ__ Ը-տ-ն-ք- փ-ք- չ-: ----------------- Ընտանիքը փոքր չէ: 0
Y-t--ik----’v-k’-----e Y________ p______ c___ Y-t-n-k-y p-v-k-r c-’- ---------------------- Yntanik’y p’vok’r ch’e
Porodica je velika. Ը--ա--ք- -ե---: Ը_______ մ__ է_ Ը-տ-ն-ք- մ-ծ է- --------------- Ընտանիքը մեծ է: 0
Y-tan-k-y-me-- e Y________ m___ e Y-t-n-k-y m-t- e ---------------- Yntanik’y mets e

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.