Zbirka izraza

hr U gradu   »   ar ‫في المدينة‬

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

‫25 [خمسة وعشرون]‬

25 [khmasat waeashruna]

‫في المدينة‬

[fi almadinat]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. ‫--د-----اب -لى مح---ا-قطار-‬ ‫___ ا_____ إ__ م___ ا_______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ط- ا-ق-ا-.- ----------------------------- ‫أود الذهاب إلى محطة القطار.‬ 0
awa- --d----b '-il-a -ah-tat-a-q--ar. a___ a_______ '_____ m______ a_______ a-a- a-d-a-a- '-i-a- m-h-t-t a-q-t-r- ------------------------------------- awad aldhahab 'iilaa mahatat alqatar.
Htio / htjela bih na aerodrom. ‫أ-- --ذ--ب--لى ---طار-‬ ‫___ ا_____ إ__ ا_______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى ا-م-ا-.- ------------------------ ‫أود الذهاب إلى المطار.‬ 0
awad a-dh---b-'ii-aa----a-a--. a___ a_______ '_____ a________ a-a- a-d-a-a- '-i-a- a-m-t-r-. ------------------------------ awad aldhahab 'iilaa almatara.
Htio / htjela bih u centar grada. ‫-ود --ذه-- --- مر-- -ل-دينة.‬ ‫___ ا_____ إ__ م___ ا________ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ ------------------------------ ‫أود الذهاب إلى مركز المدينة.‬ 0
aw-- -ldh---b--ii-a- -a-k---alm-------. a___ a_______ '_____ m_____ a__________ a-a- a-d-a-a- '-i-a- m-r-a- a-m-d-n-t-. --------------------------------------- awad aldhahab 'iilaa markaz almadinata.
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? ‫كيف -صل--لى---طة --ق-ا--‬ ‫___ أ__ إ__ م___ ا_______ ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ط- ا-ق-ا-؟- -------------------------- ‫كيف أصل إلى محطة القطار؟‬ 0
kif-'-sl 'iil---m--atat--l-at--? k__ '___ '_____ m______ a_______ k-f '-s- '-i-a- m-h-t-t a-q-t-r- -------------------------------- kif 'asl 'iilaa mahatat alqatar?
Kako da dođem do aerodroma? ‫--- -ص--إلى ----ار-‬ ‫___ أ__ إ__ ا_______ ‫-ي- أ-ل إ-ى ا-م-ا-؟- --------------------- ‫كيف أصل إلى المطار؟‬ 0
k-- 'a-l--ii-aa a--a---? k__ '___ '_____ a_______ k-f '-s- '-i-a- a-m-t-r- ------------------------ kif 'asl 'iilaa almatar?
Kako da dođem do centra grada? ‫-يف-أص--إل---ركز-ال-دينة؟‬ ‫___ أ__ إ__ م___ ا________ ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ --------------------------- ‫كيف أصل إلى مركز المدينة؟‬ 0
kif --sl-'i---a m--ka--alm-d-y-t-? k__ '___ '_____ m_____ a__________ k-f '-s- '-i-a- m-r-a- a-m-d-y-t-? ---------------------------------- kif 'asl 'iilaa markaz almadiynta?
Trebam taksi. ‫أ--اج ل-يا-ة أجر-.‬ ‫_____ ل_____ أ_____ ‫-ح-ا- ل-ي-ر- أ-ر-.- -------------------- ‫أحتاج لسيارة أجرة.‬ 0
a-it-j l---y----t-'---at-. a_____ l_________ '_______ a-i-a- l-s-y-a-a- '-j-a-a- -------------------------- ahitaj lisayaarat 'ajrata.
Trebam plan grada. ‫أ-تاج----ط- -لم-ي--.‬ ‫_____ ل____ ا________ ‫-ح-ا- ل-خ-ط ا-م-ي-ة-‬ ---------------------- ‫أحتاج لمخطط المدينة.‬ 0
ah--aj l---k-a-i- ---adina-a. a_____ l_________ a__________ a-i-a- l-m-k-a-i- a-m-d-n-t-. ----------------------------- ahitaj limukhatit almadinata.
Trebam hotel. ‫أح--ج--فند--‬ ‫_____ ل______ ‫-ح-ا- ل-ن-ق-‬ -------------- ‫أحتاج لفندق.‬ 0
a---aj l-fa---q. a_____ l________ a-i-a- l-f-n-a-. ---------------- ahitaj lifandaq.
Htio / htjela bih iznajmiti auto. ‫أ--د أ----تأجر --ا-ة.‬ ‫____ أ_ أ_____ س______ ‫-ر-د أ- أ-ت-ج- س-ا-ة-‬ ----------------------- ‫أريد أن أستأجر سيارة.‬ 0
a--d-'---'-----i- --ya-r-t-. a___ '__ '_______ s_________ a-i- '-n '-s-a-i- s-y-a-a-a- ---------------------------- arid 'an 'astajir sayaarata.
Ovdje je moja kreditna kartica. ‫هذ- -ط---ي--ل--ت-----.‬ ‫___ ب_____ ا___________ ‫-ذ- ب-ا-ت- ا-ا-ت-ا-ي-.- ------------------------ ‫هذه بطاقتي الائتمانية.‬ 0
h--i- -i-aqa-- -l--t-ma--ati. h____ b_______ a_____________ h-h-h b-t-q-t- a-a-t-m-n-a-i- ----------------------------- hdhih bitaqati alaitimaniati.
Ovdje je moja vozačka dozvola. ‫ه-ه -خ-ة----ي-دة.‬ ‫___ ر___ ا________ ‫-ذ- ر-ص- ا-ق-ا-ة-‬ ------------------- ‫هذه رخصة القيادة.‬ 0
hd-i- -u--sat -lq--d-ta. h____ r______ a_________ h-h-h r-k-s-t a-q-a-a-a- ------------------------ hdhih rukhsat alqiadata.
Što ima vidjeti u gradu? ‫-ا ا----ر با--ؤيا-في------ن--‬ ‫__ ا_____ ب______ ف_ ا________ ‫-ا ا-ج-ي- ب-ل-ؤ-ا ف- ا-م-ي-ة-‬ ------------------------------- ‫ما الجدير بالرؤيا في المدينة؟‬ 0
m----j-----b---ruwy------------? m_ a______ b________ f_ a_______ m- a-j-d-r b-a-r-w-a f- a-m-d-n- -------------------------------- ma aljadir bialruwya fi almadin?
Idite u stari grad. ‫-ذ-ب---ى-ا-م-ين--ال--يم-.‬ ‫____ إ__ ا______ ا________ ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ي-ة ا-ق-ي-ة-‬ --------------------------- ‫اذهب إلى المدينة القديمة.‬ 0
a-ha----'i---- a-ma---at-----di--t-. a______ '_____ a________ a__________ a-h-h-b '-i-a- a-m-d-n-t a-q-d-m-t-. ------------------------------------ adhahib 'iilaa almadinat alqadimata.
Napravite obilazak grada. ‫-م-بجو-- -- ال-د-ن-.‬ ‫__ ب____ ف_ ا________ ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ي-ة-‬ ---------------------- ‫قم بجولة في المدينة.‬ 0
q----ja-lat -i -lm----nata. q_ b_______ f_ a___________ q- b-j-w-a- f- a-m-d-i-a-a- --------------------------- qm bijawlat fi almadiinata.
Idite do luke. ‫ا--ب--ل- --م-ن--.‬ ‫____ إ__ ا________ ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ن-ء-‬ ------------------- ‫اذهب إلى الميناء.‬ 0
adh-hi- -----a al--n-'. a______ '_____ a_______ a-h-h-b '-i-a- a-m-n-'- ----------------------- adhahib 'iilaa almina'.
Napravite obilazak luke. ‫ق--بج--- ---ا-----ء-‬ ‫__ ب____ ف_ ا________ ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ن-ء-‬ ---------------------- ‫قم بجولة في الميناء.‬ 0
qm -------- f- -l----'. q_ b_______ f_ a_______ q- b-j-w-a- f- a-m-n-'- ----------------------- qm bijawlat fi almina'.
Koje još znamenitosti postoje? ‫-ل-ه--ل----ال--اخر- -دير- با-ر---؟‬ ‫__ ه____ م____ ا___ ج____ ب________ ‫-ل ه-ا-ك م-ا-م ا-ر- ج-ي-ة ب-ل-ؤ-ا-‬ ------------------------------------ ‫هل هنالك معالم اخرى جديرة بالرؤيا؟‬ 0
h---n-lk-m--a-i----k---- j-dirat-n-b-----wy-? h_ h____ m______ '______ j________ b_________ h- h-a-k m-e-l-m '-k-r-a j-d-r-t-n b-a-r-w-a- --------------------------------------------- hl hnalk maealim 'ukhraa jadiratan bialrawya?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!