Zbirka izraza

hr U gradu   »   ur ‫شہر میں‬

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

‫25 [پچیس]‬

pachees

‫شہر میں‬

shehar mein

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski urdu igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. ‫-----سٹ--ن جانا-----ا-ہو-‬ ‫___ ا_____ ج___ چ____ ہ___ ‫-ی- ا-ٹ-ش- ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- --------------------------- ‫میں اسٹیشن جانا چاہتا ہوں‬ 0
m---e-s--ti---j--a--ai m____ s______ j___ h__ m-j-e s-a-i-n j-n- h-i ---------------------- mujhe station jana hai
Htio / htjela bih na aerodrom. ‫-ی- ہو-ئ---ڈے ج-ن- --ہتا-ہ-ں‬ ‫___ ہ____ ا__ ج___ چ____ ہ___ ‫-ی- ہ-ا-ی ا-ے ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- ------------------------------ ‫میں ہوائی اڈے جانا چاہتا ہوں‬ 0
mujh--ai----t -ana--ai m____ a______ j___ h__ m-j-e a-r-o-t j-n- h-i ---------------------- mujhe airport jana hai
Htio / htjela bih u centar grada. ‫-یں ش-ر--ے --ط------انا چاہتا-ہ--‬ ‫___ ش__ ک_ و__ م__ ج___ چ____ ہ___ ‫-ی- ش-ر ک- و-ط م-ں ج-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- ----------------------------------- ‫میں شہر کے وسط میں جانا چاہتا ہوں‬ 0
m--he ----ar -e----an----i m____ s_____ m___ j___ h__ m-j-e s-e-a- m-i- j-n- h-i -------------------------- mujhe shehar mein jana hai
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? ‫م-ں -سٹ--ن ک-س----ن-وں گ-؟‬ ‫___ ا_____ ک___ پ_____ گ___ ‫-ی- ا-ٹ-ش- ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ---------------------------- ‫میں اسٹیشن کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m-----ta--on-k---ay -a-ucho-n--a? m___ s______ k_____ p________ g__ m-i- s-a-i-n k-i-a- p-h-c-o-n g-? --------------------------------- mein station kaisay pahuchoon ga?
Kako da dođem do aerodroma? ‫-----و-ئ- --- -ی-ے-پ-نچ------‬ ‫___ ہ____ ا__ ک___ پ_____ گ___ ‫-ی- ہ-ا-ی ا-ے ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ------------------------------- ‫میں ہوائی اڈے کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m----ai--o-t--ai--- -ah-cho-n---? m___ a______ k_____ p________ g__ m-i- a-r-o-t k-i-a- p-h-c-o-n g-? --------------------------------- mein airport kaisay pahuchoon ga?
Kako da dođem do centra grada? ‫-یں شہ---ے و-ط-می----س- -ہ--وں----‬ ‫___ ش__ ک_ و__ م__ ک___ پ_____ گ___ ‫-ی- ش-ر ک- و-ط م-ں ک-س- پ-ن-و- گ-؟- ------------------------------------ ‫میں شہر کے وسط میں کیسے پہنچوں گا؟‬ 0
m--n-sh---- --in--a--ay pahuc-o-- --? m___ s_____ m___ k_____ p________ g__ m-i- s-e-a- m-i- k-i-a- p-h-c-o-n g-? ------------------------------------- mein shehar mein kaisay pahuchoon ga?
Trebam taksi. ‫-جھے ا----یک-ی------‬ ‫____ ا__ ٹ____ چ_____ ‫-ج-ے ا-ک ٹ-ک-ی چ-ہ-ے- ---------------------- ‫مجھے ایک ٹیکسی چاہئے‬ 0
m-j-e t-x----a---e m____ t___ c______ m-j-e t-x- c-a-i-e ------------------ mujhe taxy chahiye
Trebam plan grada. ‫-جھ--ش-ر ک---ی---قشہ چ---ے‬ ‫____ ش__ ک_ ا__ ن___ چ_____ ‫-ج-ے ش-ر ک- ا-ک ن-ش- چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫مجھے شہر کا ایک نقشہ چاہئے‬ 0
m--he--h-ha- k--naq--a -h--iye m____ s_____ k_ n_____ c______ m-j-e s-e-a- k- n-q-h- c-a-i-e ------------------------------ mujhe shehar ka naqsha chahiye
Trebam hotel. ‫-ج-ے -ی--ہوٹل-چ--ئے‬ ‫____ ا__ ہ___ چ_____ ‫-ج-ے ا-ک ہ-ٹ- چ-ہ-ے- --------------------- ‫مجھے ایک ہوٹل چاہئے‬ 0
mu-he --te- cha---e m____ h____ c______ m-j-e h-t-l c-a-i-e ------------------- mujhe hotel chahiye
Htio / htjela bih iznajmiti auto. ‫--ں-ا-ک-گاڑی ک---ہ ---ل------ہ-ا ہ-ں‬ ‫___ ا__ گ___ ک____ پ_ ل___ چ____ ہ___ ‫-ی- ا-ک گ-ڑ- ک-ا-ہ پ- ل-ن- چ-ہ-ا ہ-ں- -------------------------------------- ‫میں ایک گاڑی کرایہ پر لینا چاہتا ہوں‬ 0
me---aik --------ray- --r l--a-----t---on m___ a__ g____ k_____ p__ l___ c_____ h__ m-i- a-k g-a-i k-r-y- p-r l-n- c-a-t- h-n ----------------------------------------- mein aik gaari kiraya par lena chahta hon
Ovdje je moja kreditna kartica. ‫-ہ --را کریڈٹ--ا-ڈ--ے‬ ‫__ م___ ک____ ک___ ہ__ ‫-ہ م-ر- ک-ی-ٹ ک-ر- ہ-‬ ----------------------- ‫یہ میرا کریڈٹ کارڈ ہے‬ 0
yeh mera---d- ca-- --i y__ m___ c___ c___ h__ y-h m-r- c-d- c-r- h-i ---------------------- yeh mera crdt card hai
Ovdje je moja vozačka dozvola. ‫یہ -ی---ڈر---و------س-- -ے‬ ‫__ م___ ڈ_______ ل_____ ہ__ ‫-ہ م-ر- ڈ-ا-ی-ن- ل-ئ-ن- ہ-‬ ---------------------------- ‫یہ میرا ڈرائیونگ لائسنس ہے‬ 0
yeh m-r--l--e-ce-hai y__ m___ l______ h__ y-h m-r- l-c-n-e h-i -------------------- yeh mera licence hai
Što ima vidjeti u gradu? ‫-ہ- میں-د-ک--ے--ے ل-ے ک---ہ--‬ ‫___ م__ د_____ ک_ ل__ ک__ ہ___ ‫-ہ- م-ں د-ک-ن- ک- ل-ے ک-ا ہ-؟- ------------------------------- ‫شہر میں دیکھنے کے لئے کیا ہے؟‬ 0
s-e----me---dek-n---ke--iye--ya -a-? s_____ m___ d______ k_ l___ k__ h___ s-e-a- m-i- d-k-n-y k- l-y- k-a h-i- ------------------------------------ shehar mein dekhnay ke liye kya hai?
Idite u stari grad. ‫آپ--را-- ش---میں-جا-یں‬ ‫__ پ____ ش__ م__ ج_____ ‫-پ پ-ا-ے ش-ر م-ں ج-ئ-ں- ------------------------ ‫آپ پرانے شہر میں جائیں‬ 0
a-p--u------s-eha- -ein a__ p______ s_____ m___ a-p p-r-n-y s-e-a- m-i- ----------------------- aap puranay shehar mein
Napravite obilazak grada. ‫--ر-م-- گ-----‬ ‫___ م__ گ______ ‫-ہ- م-ں گ-و-ی-‬ ---------------- ‫شہر میں گھومیں‬ 0
sheh-r -e---g--m--n s_____ m___ g______ s-e-a- m-i- g-u-a-n ------------------- shehar mein ghumain
Idite do luke. ‫بن--گاہ پر --ئی-‬ ‫_______ پ_ ج_____ ‫-ن-ر-ا- پ- ج-ئ-ں- ------------------ ‫بندرگاہ پر جائیں‬ 0
b-ndar--ah p-r b_________ p__ b-n-a-g-a- p-r -------------- bandargaah par
Napravite obilazak luke. ‫-ن-رگ-ہ-کی -ی----ی-‬ ‫_______ ک_ س__ ک____ ‫-ن-ر-ا- ک- س-ر ک-ی-‬ --------------------- ‫بندرگاہ کی سیر کریں‬ 0
ba-------h-k- s-----a--n b_________ k_ s___ k____ b-n-a-g-a- k- s-i- k-r-n ------------------------ bandargaah ki sair karen
Koje još znamenitosti postoje? ‫اس -ے ع---ہ-دیک-نے-ک- --ا ----چی--- -ی-؟‬ ‫__ ک_ ع____ د_____ ک_ ک__ ک__ چ____ ہ____ ‫-س ک- ع-ا-ہ د-ک-ن- ک- ک-ا ک-ا چ-ز-ں ہ-ں-‬ ------------------------------------------ ‫اس کے علاوہ دیکھنے کی کیا کیا چیزیں ہیں؟‬ 0
is-k--il-w---ya---kh-ay k- ky- cheeze-h--n? i_ k_ i____ k__ d______ k_ k__ c_____ h____ i- k- i-a-a k-a d-k-n-y k- k-a c-e-z- h-i-? ------------------------------------------- is ke ilawa kya dekhnay ki kya cheeze hain?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + urdu (1-100) MP3 urdu (1-100)
Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!