Zbirka izraza

hr U prirodi   »   lt Gamtoje

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [dvidešimt šeši]

Gamtoje

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Vidiš li tamo toranj? A- -a-ai ten-bokšt-? A_ m____ t__ b______ A- m-t-i t-n b-k-t-? -------------------- Ar matai ten bokštą? 0
Vidiš li tamo brijeg? Ar -atai -e---a-n-? A_ m____ t__ k_____ A- m-t-i t-n k-l-ą- ------------------- Ar matai ten kalną? 0
Vidiš li tamo selo? A------- t-n----mą? A_ m____ t__ k_____ A- m-t-i t-n k-i-ą- ------------------- Ar matai ten kaimą? 0
Vidiš li tamo rijeku? A--m-tai ten up-? A_ m____ t__ u___ A- m-t-i t-n u-ę- ----------------- Ar matai ten upę? 0
Vidiš li tamo most? A---a-a---e- t-ltą? A_ m____ t__ t_____ A- m-t-i t-n t-l-ą- ------------------- Ar matai ten tiltą? 0
Vidiš li tamo jezero? A- --tai -----že-ą? A_ m____ t__ e_____ A- m-t-i t-n e-e-ą- ------------------- Ar matai ten ežerą? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. Tas--auk-t---t-- ma--pat---a. T__ p_______ t__ m__ p_______ T-s p-u-š-i- t-n m-n p-t-n-a- ----------------------------- Tas paukštis ten man patinka. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. T-- -e-is-------n-p---n-a. T__ m____ t__ m__ p_______ T-s m-d-s t-n m-n p-t-n-a- -------------------------- Tas medis ten man patinka. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Šis-ak--- -i- -a--p-t-nka. Š__ a____ č__ m__ p_______ Š-s a-m-o č-a m-n p-t-n-a- -------------------------- Šis akmuo čia man patinka. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. T-- p----- -en m------i-ka. T__ p_____ t__ m__ p_______ T-s p-r-a- t-n m-n p-t-n-a- --------------------------- Tas parkas ten man patinka. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. T-s-s--a- ten-m-n ---i---. T__ s____ t__ m__ p_______ T-s s-d-s t-n m-n p-t-n-a- -------------------------- Tas sodas ten man patinka. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Ši -ėlė čia -an p-----a. Š_ g___ č__ m__ p_______ Š- g-l- č-a m-n p-t-n-a- ------------------------ Ši gėlė čia man patinka. 0
Mislim da je lijepo. M-- -a----až-. M__ t__ g_____ M-n t-i g-a-u- -------------- Man tai gražu. 0
Mislim da je interesantno. Ma- --i-į--mu. M__ t__ į_____ M-n t-i į-o-u- -------------- Man tai įdomu. 0
Mislim da je prekrasno. Man-t-i---o--a--a- g---u. M__ t__ n_________ g_____ M-n t-i n-o-t-b-a- g-a-u- ------------------------- Man tai nuostabiai gražu. 0
Mislim da je ružno. M-n-t--------u. M__ t__ b______ M-n t-i b-a-r-. --------------- Man tai bjauru. 0
Mislim da je dosadno. Ma--t-i-nuobod-. M__ t__ n_______ M-n t-i n-o-o-u- ---------------- Man tai nuobodu. 0
Mislim da je to strašno. Man---i b-----/ ---ub----. M__ t__ b____ / s_________ M-n t-i b-i-u / s-a-b-n-a- -------------------------- Man tai baisu / siaubinga. 0

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.