Zbirka izraza

hr U prirodi   »   nl In de natuur

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [zesentwintig]

In de natuur

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Vidiš li tamo toranj? Zi--j---ie t------aar? Z__ j_ d__ t____ d____ Z-e j- d-e t-r-n d-a-? ---------------------- Zie je die toren daar? 0
Vidiš li tamo brijeg? Z-e j- d-- b-r--daar? Z__ j_ d__ b___ d____ Z-e j- d-e b-r- d-a-? --------------------- Zie je die berg daar? 0
Vidiš li tamo selo? Z-e--- --t -o-p da-r? Z__ j_ d__ d___ d____ Z-e j- d-t d-r- d-a-? --------------------- Zie je dat dorp daar? 0
Vidiš li tamo rijeku? Zie j---i- r-vi-r d---? Z__ j_ d__ r_____ d____ Z-e j- d-e r-v-e- d-a-? ----------------------- Zie je die rivier daar? 0
Vidiš li tamo most? Z-e je-die b-u- da--? Z__ j_ d__ b___ d____ Z-e j- d-e b-u- d-a-? --------------------- Zie je die brug daar? 0
Vidiš li tamo jezero? Z-e j- -at--e-- daa-? Z__ j_ d__ m___ d____ Z-e j- d-t m-e- d-a-? --------------------- Zie je dat meer daar? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. D-e v---l--i-d -k----i. D__ v____ v___ i_ m____ D-e v-g-l v-n- i- m-o-. ----------------------- Die vogel vind ik mooi. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. D-- ---m-v-n---- --o-. D__ b___ v___ i_ m____ D-e b-o- v-n- i- m-o-. ---------------------- Die boom vind ik mooi. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Dez--s--e- ---d ik-m---. D___ s____ v___ i_ m____ D-z- s-e-n v-n- i- m-o-. ------------------------ Deze steen vind ik mooi. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. D-t-p--k vind ik --oi. D__ p___ v___ i_ m____ D-t p-r- v-n- i- m-o-. ---------------------- Dat park vind ik mooi. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. Di--tu-n-vi-d--- --oi. D__ t___ v___ i_ m____ D-e t-i- v-n- i- m-o-. ---------------------- Die tuin vind ik mooi. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Dez----o-- v--d -- mo-i. D___ b____ v___ i_ m____ D-z- b-o-m v-n- i- m-o-. ------------------------ Deze bloem vind ik mooi. 0
Mislim da je lijepo. I- v-nd -----ooi. I_ v___ d__ m____ I- v-n- d-t m-o-. ----------------- Ik vind dat mooi. 0
Mislim da je interesantno. Ik--i---d-t in-e-e-----. I_ v___ d__ i___________ I- v-n- d-t i-t-r-s-a-t- ------------------------ Ik vind dat interessant. 0
Mislim da je prekrasno. Ik----- d-t--r-c-t-g. I_ v___ d__ p________ I- v-n- d-t p-a-h-i-. --------------------- Ik vind dat prachtig. 0
Mislim da je ružno. I---i-- -a- le-i--. I_ v___ d__ l______ I- v-n- d-t l-l-j-. ------------------- Ik vind dat lelijk. 0
Mislim da je dosadno. Ik-v--d da--sa-i. I_ v___ d__ s____ I- v-n- d-t s-a-. ----------------- Ik vind dat saai. 0
Mislim da je to strašno. I--v-n- --- -re-----k. I_ v___ d__ v_________ I- v-n- d-t v-e-e-i-k- ---------------------- Ik vind dat vreselijk. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + nizozemski (1-100) MP3 nizozemski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.