Zbirka izraza

hr U prirodi   »   fi Luonnossa

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [kaksikymmentäkuusi]

Luonnossa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Vidiš li tamo toranj? Näe-kö ---n t-r-i--t-----? N_____ t___ t_____ t______ N-e-k- t-o- t-r-i- t-o-l-? -------------------------- Näetkö tuon tornin tuolla? 0
Vidiš li tamo brijeg? Näe--- tu-n v----- -uo-l-? N_____ t___ v_____ t______ N-e-k- t-o- v-o-e- t-o-l-? -------------------------- Näetkö tuon vuoren tuolla? 0
Vidiš li tamo selo? N-etk- tu-n-ky-än -u--l-? N_____ t___ k____ t______ N-e-k- t-o- k-l-n t-o-l-? ------------------------- Näetkö tuon kylän tuolla? 0
Vidiš li tamo rijeku? Nä--k--t--n jo---tu-l--? N_____ t___ j___ t______ N-e-k- t-o- j-e- t-o-l-? ------------------------ Näetkö tuon joen tuolla? 0
Vidiš li tamo most? N-e-kö t-on--i---n-tu-l--? N_____ t___ s_____ t______ N-e-k- t-o- s-l-a- t-o-l-? -------------------------- Näetkö tuon sillan tuolla? 0
Vidiš li tamo jezero? Nä------u-n j-rve--tu-l-a? N_____ t___ j_____ t______ N-e-k- t-o- j-r-e- t-o-l-? -------------------------- Näetkö tuon järven tuolla? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. Min- ---ä---------li------. M___ p____ t_____ l________ M-n- p-d-n t-o-t- l-n-u-t-. --------------------------- Minä pidän tuosta linnusta. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. Minä ----n-t--st---u-sta. M___ p____ t_____ p______ M-n- p-d-n t-o-t- p-u-t-. ------------------------- Minä pidän tuosta puusta. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Mi-ä p-dä- ----ta kives-ä. M___ p____ t_____ k_______ M-n- p-d-n t-o-t- k-v-s-ä- -------------------------- Minä pidän tuosta kivestä. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. Min- pid-n--uo--a----st-st-. M___ p____ t_____ p_________ M-n- p-d-n t-o-t- p-i-t-s-a- ---------------------------- Minä pidän tuosta puistosta. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. Minä-pi--- tu-----------hasta. M___ p____ t_____ p___________ M-n- p-d-n t-o-t- p-u-a-h-s-a- ------------------------------ Minä pidän tuosta puutarhasta. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. M--- pidä- --s-ä-k-k----. M___ p____ t____ k_______ M-n- p-d-n t-s-ä k-k-s-a- ------------------------- Minä pidän tästä kukasta. 0
Mislim da je lijepo. T-m--on-m-e-e--ä-i k-u-i-. T___ o_ m_________ k______ T-m- o- m-e-e-t-n- k-u-i-. -------------------------- Tämä on mielestäni kaunis. 0
Mislim da je interesantno. Tä-ä-o- miel--tä-i -i-lenkiin-oi-en. T___ o_ m_________ m________________ T-m- o- m-e-e-t-n- m-e-e-k-i-t-i-e-. ------------------------------------ Tämä on mielestäni mielenkiintoinen. 0
Mislim da je prekrasno. T--- on-mi----tä-- ---ell--ka---s. T___ o_ m_________ t______ k______ T-m- o- m-e-e-t-n- t-d-l-a k-u-i-. ---------------------------------- Tämä on mielestäni todella kaunis. 0
Mislim da je ružno. Tä---on-mi-l-st----ruma. T___ o_ m_________ r____ T-m- o- m-e-e-t-n- r-m-. ------------------------ Tämä on mielestäni ruma. 0
Mislim da je dosadno. Tä-ä o- ----es--ni--yl--. T___ o_ m_________ t_____ T-m- o- m-e-e-t-n- t-l-ä- ------------------------- Tämä on mielestäni tylsä. 0
Mislim da je to strašno. T-mä------el-s-------r-e-. T___ o_ m_________ h______ T-m- o- m-e-e-t-n- h-r-e-. -------------------------- Tämä on mielestäni hirveä. 0

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.