Zbirka izraza

hr U prirodi   »   sk V prírode

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [dvadsaťšesť]

V prírode

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Vidiš li tamo toranj? Vidíš---mt--v-žu? V____ t____ v____ V-d-š t-m-ú v-ž-? ----------------- Vidíš tamtú vežu? 0
Vidiš li tamo brijeg? V-díš-t----- vr--? V____ t_____ v____ V-d-š t-m-e- v-c-? ------------------ Vidíš tamten vrch? 0
Vidiš li tamo selo? Vi-í- t-m-ú---di--? V____ t____ d______ V-d-š t-m-ú d-d-n-? ------------------- Vidíš tamtú dedinu? 0
Vidiš li tamo rijeku? Vid-š-t-m-ú-r---u? V____ t____ r_____ V-d-š t-m-ú r-e-u- ------------------ Vidíš tamtú rieku? 0
Vidiš li tamo most? V-díš---m----m---? V____ t_____ m____ V-d-š t-m-e- m-s-? ------------------ Vidíš tamten most? 0
Vidiš li tamo jezero? Vidíš--amt- ja-e-o? V____ t____ j______ V-d-š t-m-o j-z-r-? ------------------- Vidíš tamto jazero? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. T--te---t-- -a m--p---. T_____ v___ s_ m_ p____ T-m-e- v-á- s- m- p-č-. ----------------------- Tamten vták sa mi páči. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. T-mt-n -trom -a m--p-č-. T_____ s____ s_ m_ p____ T-m-e- s-r-m s- m- p-č-. ------------------------ Tamten strom sa mi páči. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. T-m-e--k-m-ň sa-mi --či. T_____ k____ s_ m_ p____ T-m-e- k-m-ň s- m- p-č-. ------------------------ Tamten kameň sa mi páči. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. Tamt-n-park-sa -i -áči. T_____ p___ s_ m_ p____ T-m-e- p-r- s- m- p-č-. ----------------------- Tamten park sa mi páči. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. T-m-á-z-hra---s--mi-pá-i. T____ z______ s_ m_ p____ T-m-á z-h-a-a s- m- p-č-. ------------------------- Tamtá záhrada sa mi páči. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Tamten--vet -a--------. T_____ k___ s_ m_ p____ T-m-e- k-e- s- m- p-č-. ----------------------- Tamten kvet sa mi páči. 0
Mislim da je lijepo. Páči s-----to. P___ s_ m_ t__ P-č- s- m- t-. -------------- Páči sa mi to. 0
Mislim da je interesantno. Je -o-za-jímav-. J_ t_ z_________ J- t- z-u-í-a-é- ---------------- Je to zaujímavé. 0
Mislim da je prekrasno. J--t--n-dh---é. J_ t_ n________ J- t- n-d-e-n-. --------------- Je to nádherné. 0
Mislim da je ružno. Je t- škaredé. J_ t_ š_______ J- t- š-a-e-é- -------------- Je to škaredé. 0
Mislim da je dosadno. J- ---nudné. J_ t_ n_____ J- t- n-d-é- ------------ Je to nudné. 0
Mislim da je to strašno. Je--o hr--né. J_ t_ h______ J- t- h-o-n-. ------------- Je to hrozné. 0

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.