Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   lt Klausimai 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [šešiasdešimt du]

Klausimai 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
učiti mokytis m______ m-k-t-s ------- mokytis 0
Uče li učenici puno? Ar-m-kin------ug ---os-? A_ m_______ d___ m______ A- m-k-n-a- d-u- m-k-s-? ------------------------ Ar mokiniai daug mokosi? 0
Ne, oni uče malo. N-- jie m-k--i-ma---. N__ j__ m_____ m_____ N-, j-e m-k-s- m-ž-i- --------------------- Ne, jie mokosi mažai. 0
pitati klausti k______ k-a-s-i ------- klausti 0
Pitate li često učitelja? A--(j--- da--a--k-ausiate-moky-ojo? A_ (____ d_____ k________ m________ A- (-ū-) d-ž-a- k-a-s-a-e m-k-t-j-? ----------------------------------- Ar (jūs) dažnai klausiate mokytojo? 0
Ne, ne pitam ga često. Ne,-a- -o kl--s-u----až---. N__ a_ j_ k______ n________ N-, a- j- k-a-s-u n-d-ž-a-. --------------------------- Ne, aš jo klausiu nedažnai. 0
odgovoriti ats----i a_______ a-s-k-t- -------- atsakyti 0
Odgovorite, molim Vas. P--šom a--a--ti. P_____ a________ P-a-o- a-s-k-t-. ---------------- Prašom atsakyti. 0
Odgovaram. (Aš)-a---ka-. (___ a_______ (-š- a-s-k-u- ------------- (Aš) atsakau. 0
raditi d-rb-i d_____ d-r-t- ------ dirbti 0
Radi li on upravo? Ar j---d---- -irb-? A_ j__ d____ d_____ A- j-s d-b-r d-r-a- ------------------- Ar jis dabar dirba? 0
Da, on upravo radi. T-ip,---s-dabar------. T____ j__ d____ d_____ T-i-, j-s d-b-r d-r-a- ---------------------- Taip, jis dabar dirba. 0
dolaziti ateiti a_____ a-e-t- ------ ateiti 0
Dolazite li? Ar-a---si-e? A_ a________ A- a-e-s-t-? ------------ Ar ateisite? 0
Da, dolazimo odmah. T---- --es) -u-j a-eis---. T____ (____ t___ a________ T-i-, (-e-) t-o- a-e-s-m-. -------------------------- Taip, (mes) tuoj ateisime. 0
stanovati g--enti g______ g-v-n-i ------- gyventi 0
Stanujete li u Berlinu? A- --ū-- -y-ena-e -er-y--? A_ (____ g_______ B_______ A- (-ū-) g-v-n-t- B-r-y-e- -------------------------- Ar (jūs) gyvenate Berlyne? 0
Da, stanujem u Berlinu. Ta-p, ---) g-v--u --r--ne. T____ (___ g_____ B_______ T-i-, (-š- g-v-n- B-r-y-e- -------------------------- Taip, (aš) gyvenu Berlyne. 0

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!