Zbirka izraza

hr U taksiju   »   hy տաքսիում

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [երեսունութ]

38 [yeresunut’]

տաքսիում

[tak’sium]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Տ-քս- կկ--չ-՞--: Տ____ կ______ ք_ Տ-ք-ի կ-ա-չ-՞ ք- ---------------- Տաքսի կկանչե՞ ք: 0
T-k’-i kk-nch’y----’ T_____ k_________ k_ T-k-s- k-a-c-’-e- k- -------------------- Tak’si kkanch’ye՞ k’
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Ի------րժե-մին-- կ-յ-ր--: Ի_ ն_ ա___ մ____ կ_______ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և կ-յ-ր-ն- ------------------------- Ի՞ նչ արժե մինչև կայարան: 0
I՞ -c-’ arzh- -i-ch’yev---ya-an I_ n___ a____ m________ k______ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v k-y-r-n ------------------------------- I՞ nch’ arzhe minch’yev kayaran
Koliko košta do zračne luke? Ի՞-ն--արժ- ---չև-օդա-ավ---յ--: Ի_ ն_ ա___ մ____ օ____________ Ի- ն- ա-ժ- մ-ն-և օ-ա-ա-ա-ա-ա-: ------------------------------ Ի՞ նչ արժե մինչև օդանավակայան: 0
I--nc-- a-z-- mi--h’ye-------vaka-an I_ n___ a____ m________ o___________ I- n-h- a-z-e m-n-h-y-v o-a-a-a-a-a- ------------------------------------ I՞ nch’ arzhe minch’yev odanavakayan
Pravo, molim. Խ-դ-ո-- -- ո--իղ -ն--ե-: Խ______ ե_ ո____ գ______ Խ-դ-ո-մ ե- ո-ղ-ղ գ-ա-ե-: ------------------------ Խնդրում եմ ուղիղ գնացեք: 0
Khnd--m -e----hi------t--yek’ K______ y__ u_____ g_________ K-n-r-m y-m u-h-g- g-a-s-y-k- ----------------------------- Khndrum yem ughigh gnats’yek’
Ovdje desno, molim. Այստ---ց--նդ---մ--մ -ե-- աջ: Ա_______ խ______ ե_ դ___ ա__ Ա-ս-ե-ի- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ա-: ---------------------------- Այստեղից խնդրում եմ դեպի աջ: 0
Ay-teghi-s’ k--dr-m-y-m -e-i aj A__________ k______ y__ d___ a_ A-s-e-h-t-’ k-n-r-m y-m d-p- a- ------------------------------- Aysteghits’ khndrum yem depi aj
Tamo na uglu lijevo, molim. Այ- ա--յո---ւ- խն--ու- ե--դեպի--ախ: Ա__ ա_________ խ______ ե_ դ___ ձ___ Ա-ն ա-կ-ո-ն-ւ- խ-դ-ո-մ ե- դ-պ- ձ-խ- ----------------------------------- Այն անկյունում խնդրում եմ դեպի ձախ: 0
Ayn--n-yunu-------um-y-m --p- -zakh A__ a_______ k______ y__ d___ d____ A-n a-k-u-u- k-n-r-m y-m d-p- d-a-h ----------------------------------- Ayn ankyunum khndrum yem depi dzakh
Meni se žuri. Ես --ապո-մ-եմ: Ե_ շ______ ե__ Ե- շ-ա-ո-մ ե-: -------------- Ես շտապում եմ: 0
Yes-s-tapum yem Y__ s______ y__ Y-s s-t-p-m y-m --------------- Yes shtapum yem
Ја imam vremena. Ե-------ակ ուն--: Ե_ ժ______ ո_____ Ե- ժ-մ-ն-կ ո-ն-մ- ----------------- Ես ժամանակ ունեմ: 0
Yes z--ma-ak--n-m Y__ z_______ u___ Y-s z-a-a-a- u-e- ----------------- Yes zhamanak unem
Molim Vas vozite sporije. Խ--ր-----մ դա-դ-- քշեք: Խ______ ե_ դ_____ ք____ Խ-դ-ո-մ ե- դ-ն-ա- ք-ե-: ----------------------- Խնդրում եմ դանդաղ քշեք: 0
Kh-d--m--em--a-dag- -’--ek’ K______ y__ d______ k______ K-n-r-m y-m d-n-a-h k-s-e-’ --------------------------- Khndrum yem dandagh k’shek’
Stanite ovdje, molim. Կանգ-եք այ----- խն-րու- եմ: Կ______ ա______ խ______ ե__ Կ-ն-ն-ք ա-ս-ե-, խ-դ-ո-մ ե-: --------------------------- Կանգնեք այստեղ, խնդրում եմ: 0
Kang--k--a-----------d--m-yem K_______ a_______ k______ y__ K-n-n-k- a-s-e-h- k-n-r-m y-m ----------------------------- Kangnek’ aystegh, khndrum yem
Sačekajte trenutak, molim Vas. Խն-րո-------ի-ակն--ր- սպա---: Խ______ ե_ մ_ ա______ ս______ Խ-դ-ո-մ ե- մ- ա-ն-ա-թ ս-ա-ե-: ----------------------------- Խնդրում եմ մի ակնթարթ սպասեք: 0
Khn-r-m------i -------t’ spa---’ K______ y__ m_ a________ s______ K-n-r-m y-m m- a-n-’-r-’ s-a-e-’ -------------------------------- Khndrum yem mi aknt’art’ spasek’
Odmah se vraćam. Ես շ--տ-վ-կվ-րա--ռ---: Ե_ շ_____ կ___________ Ե- շ-ւ-ո- կ-ե-ա-ա-ն-մ- ---------------------- Ես շուտով կվերադառնամ: 0
Ye- ----ov -ve--da-rnam Y__ s_____ k___________ Y-s s-u-o- k-e-a-a-r-a- ----------------------- Yes shutov kveradarrnam
Dajte mi račun molim. Խ-դ-ում-ե--կտրո---վ-ք: Խ______ ե_ կ____ տ____ Խ-դ-ո-մ ե- կ-ր-ն տ-ե-: ---------------------- Խնդրում եմ կտրոն տվեք: 0
K-n--um--em--t-on tvek’ K______ y__ k____ t____ K-n-r-m y-m k-r-n t-e-’ ----------------------- Khndrum yem ktron tvek’
Nemam sitno. Ես --ն---ո---ո-ն-մ: Ե_ մ___ փ__ չ______ Ե- մ-ն- փ-ղ չ-ւ-ե-: ------------------- Ես մանր փող չունեմ: 0
Y----a-r p’--gh c-----m Y__ m___ p_____ c______ Y-s m-n- p-v-g- c-’-n-m ----------------------- Yes manr p’vogh ch’unem
U redu je, ostatak je za Vas. Այս-ես ---տ -, -նաց--------համ-ր-է: Ա_____ ճ___ է_ մ______ Ձ__ հ____ է_ Ա-ս-ե- ճ-շ- է- մ-ա-ա-ը Ձ-զ հ-մ-ր է- ----------------------------------- Այսպես ճիշտ է, մնացածը Ձեզ համար է: 0
A-s-e---hi--- -, -----’-tsy-Dz-z ha-ar-e A_____ c_____ e_ m_________ D___ h____ e A-s-e- c-i-h- e- m-a-s-a-s- D-e- h-m-r e ---------------------------------------- Ayspes chisht e, mnats’atsy Dzez hamar e
Odvezite me na ovu adresu. Տ-րեք---ձ --ս--ա-----: Տ____ ի__ ա__ հ_______ Տ-ր-ք ի-ձ ա-ս հ-ս-ե-վ- ---------------------- Տարեք ինձ այս հասցեով: 0
T-r-------z a-- -a-ts-ye-v T_____ i___ a__ h_________ T-r-k- i-d- a-s h-s-s-y-o- -------------------------- Tarek’ indz ays hasts’yeov
Odvezite me do mog hotela. Տ---ք-ինձ ---հ---ր---ց: Տ____ ի__ ի_ հ_________ Տ-ր-ք ի-ձ ի- հ-ո-ր-ն-ց- ----------------------- Տարեք ինձ իմ հյուրանոց: 0
T-r--’-i-dz----h--r----s’ T_____ i___ i_ h_________ T-r-k- i-d- i- h-u-a-o-s- ------------------------- Tarek’ indz im hyuranots’
Odvezite me do plaže. Տ--ե- ի----ովափ: Տ____ ի__ ծ_____ Տ-ր-ք ի-ձ ծ-վ-փ- ---------------- Տարեք ինձ ծովափ: 0
T--e-- -n-z----vap’ T_____ i___ t______ T-r-k- i-d- t-o-a-’ ------------------- Tarek’ indz tsovap’

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?