Zbirka izraza

hr U taksiju   »   ru В такси

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [тридцать восемь]

38 [tridtsatʹ vosemʹ]

В такси

[V taksi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ruski igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Вы-----е- п-ж-л--ста, --к-и. Вызовете, пожалуйста, такси. В-з-в-т-, п-ж-л-й-т-, т-к-и- ---------------------------- Вызовете, пожалуйста, такси. 0
V--ov-t-, -oz-a-uy---,-----i. Vyzovete, pozhaluysta, taksi. V-z-v-t-, p-z-a-u-s-a- t-k-i- ----------------------------- Vyzovete, pozhaluysta, taksi.
Koliko košta do željezničkog kolodvora? Ск---к- бу-ет с---------в--з---? Сколько будет стоить до вокзала? С-о-ь-о б-д-т с-о-т- д- в-к-а-а- -------------------------------- Сколько будет стоить до вокзала? 0
Sko---- --det--t-i-ʹ do-vokz-l-? Skolʹko budet stoitʹ do vokzala? S-o-ʹ-o b-d-t s-o-t- d- v-k-a-a- -------------------------------- Skolʹko budet stoitʹ do vokzala?
Koliko košta do zračne luke? Ск-л--о-будет ст-ить--- аэр-порт-? Сколько будет стоить до аэропорта? С-о-ь-о б-д-т с-о-т- д- а-р-п-р-а- ---------------------------------- Сколько будет стоить до аэропорта? 0
S--l-----ude- s--i---do -------ta? Skolʹko budet stoitʹ do aeroporta? S-o-ʹ-o b-d-t s-o-t- d- a-r-p-r-a- ---------------------------------- Skolʹko budet stoitʹ do aeroporta?
Pravo, molim. П-я--,-по----йста. Прямо, пожалуйста. П-я-о- п-ж-л-й-т-. ------------------ Прямо, пожалуйста. 0
Pr-amo- ---ha-u-st-. Pryamo, pozhaluysta. P-y-m-, p-z-a-u-s-a- -------------------- Pryamo, pozhaluysta.
Ovdje desno, molim. Зд-с- ------в-,------уй-та. Здесь на право, пожалуйста. З-е-ь н- п-а-о- п-ж-л-й-т-. --------------------------- Здесь на право, пожалуйста. 0
Z-e-ʹ ---pr--o, p-zhaluy---. Zdesʹ na pravo, pozhaluysta. Z-e-ʹ n- p-a-o- p-z-a-u-s-a- ---------------------------- Zdesʹ na pravo, pozhaluysta.
Tamo na uglu lijevo, molim. В-- ---то--у---- --жалу--т-- -алево. Вот на том углу, пожалуйста, налево. В-т н- т-м у-л-, п-ж-л-й-т-, н-л-в-. ------------------------------------ Вот на том углу, пожалуйста, налево. 0
V-t -a-----uglu,-p---a---sta, n-lev-. Vot na tom uglu, pozhaluysta, nalevo. V-t n- t-m u-l-, p-z-a-u-s-a- n-l-v-. ------------------------------------- Vot na tom uglu, pozhaluysta, nalevo.
Meni se žuri. Я -оро---сь. Я тороплюсь. Я т-р-п-ю-ь- ------------ Я тороплюсь. 0
Ya-toro---u--. Ya toroplyusʹ. Y- t-r-p-y-s-. -------------- Ya toroplyusʹ.
Ја imam vremena. У-м--- достат-чн- вр---н-. У меня достаточно времени. У м-н- д-с-а-о-н- в-е-е-и- -------------------------- У меня достаточно времени. 0
U--enya d-s-at---n---re----. U menya dostatochno vremeni. U m-n-a d-s-a-o-h-o v-e-e-i- ---------------------------- U menya dostatochno vremeni.
Molim Vas vozite sporije. Пожал-йст-, в-дите------д-енн--. Пожалуйста, ведите по-медленнее. П-ж-л-й-т-, в-д-т- п---е-л-н-е-. -------------------------------- Пожалуйста, ведите по-медленнее. 0
P--h--u-sta,-ve-i---po----l----y-. Pozhaluysta, vedite po-medlenneye. P-z-a-u-s-a- v-d-t- p---e-l-n-e-e- ---------------------------------- Pozhaluysta, vedite po-medlenneye.
Stanite ovdje, molim. Ос---ов--есь- п-жа---ст-, -де--. Остановитесь, пожалуйста, здесь. О-т-н-в-т-с-, п-ж-л-й-т-, з-е-ь- -------------------------------- Остановитесь, пожалуйста, здесь. 0
Os--no--t-s-- ----aluys--- zd-s-. Ostanovitesʹ, pozhaluysta, zdesʹ. O-t-n-v-t-s-, p-z-a-u-s-a- z-e-ʹ- --------------------------------- Ostanovitesʹ, pozhaluysta, zdesʹ.
Sačekajte trenutak, molim Vas. П-ж-л-----,-п-------- -у-ь--ут-. Пожалуйста, подождите чуть-чуть. П-ж-л-й-т-, п-д-ж-и-е ч-т---у-ь- -------------------------------- Пожалуйста, подождите чуть-чуть. 0
P-z-a-uysta, po--zhd-----h-t--ch---. Pozhaluysta, podozhdite chutʹ-chutʹ. P-z-a-u-s-a- p-d-z-d-t- c-u-ʹ-c-u-ʹ- ------------------------------------ Pozhaluysta, podozhdite chutʹ-chutʹ.
Odmah se vraćam. Я --оро -е---сь. Я скоро вернусь. Я с-о-о в-р-у-ь- ---------------- Я скоро вернусь. 0
Ya-s-oro --rnu-ʹ. Ya skoro vernusʹ. Y- s-o-o v-r-u-ʹ- ----------------- Ya skoro vernusʹ.
Dajte mi račun molim. Вы---ите--не------л-йст---с-ё-. Выпишите мне, пожалуйста, счёт. В-п-ш-т- м-е- п-ж-л-й-т-, с-ё-. ------------------------------- Выпишите мне, пожалуйста, счёт. 0
V---s-i-e----, pozhalu-s--- s---t. Vypishite mne, pozhaluysta, schët. V-p-s-i-e m-e- p-z-a-u-s-a- s-h-t- ---------------------------------- Vypishite mne, pozhaluysta, schët.
Nemam sitno. У-мен----- мело--. У меня нет мелочи. У м-н- н-т м-л-ч-. ------------------ У меня нет мелочи. 0
U m--ya-n-t -el----. U menya net melochi. U m-n-a n-t m-l-c-i- -------------------- U menya net melochi.
U redu je, ostatak je za Vas. Пра-и---о- -д-чу--с-авь-е-с---. Правильно, сдачу оставьте себе. П-а-и-ь-о- с-а-у о-т-в-т- с-б-. ------------------------------- Правильно, сдачу оставьте себе. 0
P-av-----, sd-chu ---a-ʹ-e seb-. Pravilʹno, sdachu ostavʹte sebe. P-a-i-ʹ-o- s-a-h- o-t-v-t- s-b-. -------------------------------- Pravilʹno, sdachu ostavʹte sebe.
Odvezite me na ovu adresu. От--зи-е-мен- ---э---у ------. Отвезите меня по этому адресу. О-в-з-т- м-н- п- э-о-у а-р-с-. ------------------------------ Отвезите меня по этому адресу. 0
O-v-zi---me-y- -- e---u -d--s-. Otvezite menya po etomu adresu. O-v-z-t- m-n-a p- e-o-u a-r-s-. ------------------------------- Otvezite menya po etomu adresu.
Odvezite me do mog hotela. О-----те мен- к----- г--ти----. Отвезите меня к моей гостинице. О-в-з-т- м-н- к м-е- г-с-и-и-е- ------------------------------- Отвезите меня к моей гостинице. 0
O---z-te-m--y- k-mo-ey --sti-its-. Otvezite menya k moyey gostinitse. O-v-z-t- m-n-a k m-y-y g-s-i-i-s-. ---------------------------------- Otvezite menya k moyey gostinitse.
Odvezite me do plaže. От-е-и-- -ен- на-пля-. Отвезите меня на пляж. О-в-з-т- м-н- н- п-я-. ---------------------- Отвезите меня на пляж. 0
O-----te -e-y- -a---yaz-. Otvezite menya na plyazh. O-v-z-t- m-n-a n- p-y-z-. ------------------------- Otvezite menya na plyazh.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?