Рјечник

sr Породица   »   ta குடும்ப அங்கத்தினர்கள்

2 [два]

Породица

Породица

2 [இரண்டு]

2 [Iraṇṭu]

குடும்ப அங்கத்தினர்கள்

[kuṭumpa aṅkattiṉarkaḷ]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
деда த-த-தா தா__ த-த-த- ------ தாத்தா 0
tā-tā t____ t-t-ā ----- tāttā
бака பாட-டி பா__ ப-ட-ட- ------ பாட்டி 0
p-ṭṭi p____ p-ṭ-i ----- pāṭṭi
он и она அ---ம--அ-ளும் அ___ அ___ அ-ன-ம- அ-ள-ம- ------------- அவனும் அவளும் 0
ava-u- -vaḷum a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avaṉum avaḷum
отац தந-தை த__ த-்-ை ----- தந்தை 0
ta--ai t_____ t-n-a- ------ tantai
мајка தா-் தா_ த-ய- ---- தாய் 0
t-y t__ t-y --- tāy
он и она அவரும் ---ு-் அ___ அ___ அ-ர-ம- அ-ள-ம- ------------- அவரும் அவளும் 0
a-a--- a--ḷum a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avarum avaḷum
син ம-ன் ம__ ம-ன- ---- மகன் 0
m-kaṉ m____ m-k-ṉ ----- makaṉ
кћерка ம-ள் ம__ ம-ள- ---- மகள் 0
m---ḷ m____ m-k-ḷ ----- makaḷ
он и она அவன--்-அவளு-் அ___ அ___ அ-ன-ம- அ-ள-ம- ------------- அவனும் அவளும் 0
a-a----a-a--m a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avaṉum avaḷum
брат ச--தர-் ச____ ச-ோ-ர-் ------- சகோதரன் 0
cakōt-raṉ c________ c-k-t-r-ṉ --------- cakōtaraṉ
сестра ச--த-ி ச___ ச-ோ-ர- ------ சகோதரி 0
cak-t-ri c_______ c-k-t-r- -------- cakōtari
он и она அவன-ம்--வ--ம் அ___ அ___ அ-ன-ம- அ-ள-ம- ------------- அவனும் அவளும் 0
a---um-ava--m a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avaṉum avaḷum
ујак, стриц மாமா மா_ ம-ம- ---- மாமா 0
mā-ā m___ m-m- ---- māmā
тетка ம-மி மா_ ம-ம- ---- மாமி 0
m-mi m___ m-m- ---- māmi
он и она அவ-ும் -வள-ம் அ___ அ___ அ-ர-ம- அ-ள-ம- ------------- அவரும் அவளும் 0
a-aru- -va-um a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avarum avaḷum
Ми смо породица. நா----் ஒ-ு -ு---்-ம். நா___ ஒ_ கு_____ ந-ங-க-் ஒ-ு க-ட-ம-ப-்- ---------------------- நாங்கள் ஒரு குடும்பம். 0
nāṅka- -ru----ump-m. n_____ o__ k________ n-ṅ-a- o-u k-ṭ-m-a-. -------------------- nāṅkaḷ oru kuṭumpam.
Породица није мала. எங்--் -ுட-ம--ம-----ிய-ு---்ல-. எ___ கு____ சி___ இ___ எ-்-ள- க-ட-ம-ப-் ச-ற-ய-ு இ-்-ை- ------------------------------- எங்கள் குடும்பம் சிறியது இல்லை. 0
E-kaḷ k---mpam c---yatu i-l-i. E____ k_______ c_______ i_____ E-k-ḷ k-ṭ-m-a- c-ṟ-y-t- i-l-i- ------------------------------ Eṅkaḷ kuṭumpam ciṟiyatu illai.
Породица је велика. குடு-்-ம--ப-ரி-து. கு____ பெ____ க-ட-ம-ப-் ப-ர-ய-ு- ------------------ குடும்பம் பெரியது. 0
K-ṭum-a- -e--ya-u. K_______ p________ K-ṭ-m-a- p-r-y-t-. ------------------ Kuṭumpam periyatu.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.