Рјечник

sr Породица   »   hy ընտանիք

2 [два]

Породица

Породица

2 [երկու]

2 [yerku]

ընտանիք

yntanik’

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
деда պապ պ__ պ-պ --- պապ 0
p-p p__ p-p --- pap
бака տատ տ__ տ-տ --- տատ 0
t-t t__ t-t --- tat
он и она ն--և-նա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
na-y---na n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
отац հա-ր հ___ հ-յ- ---- հայր 0
ha-r h___ h-y- ---- hayr
мајка մա-ր մ___ մ-յ- ---- մայր 0
m--r m___ m-y- ---- mayr
он и она նա-և--ա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
n---e- na n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
син ո--ի ո___ ո-դ- ---- որդի 0
v-r-i v____ v-r-i ----- vordi
кћерка դու--ր դ_____ դ-ւ-տ- ------ դուստր 0
d-s-r d____ d-s-r ----- dustr
он и она ն- և նա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
na-y-v-na n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
брат եղբա-ր ե_____ ե-բ-յ- ------ եղբայր 0
y--hb--r y_______ y-g-b-y- -------- yeghbayr
сестра ք-ւ-ր ք____ ք-ւ-ր ----- քույր 0
k’u-r k____ k-u-r ----- k’uyr
он и она ն- և -ա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
na---- -a n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
ујак, стриц h-րե-բ-յ--ք--ի h_____________ h-ր-ղ-ա-ր-ք-ռ- -------------- hորեղբայր/քեռի 0
ho-----a-r----er-i h_________________ h-r-g-b-y-/-’-e-r- ------------------ horeghbayr/k’yerri
тетка մո-աք--յր---ր-քույր մ__________________ մ-ր-ք-ւ-ր-հ-ր-ք-ւ-ր ------------------- մորաքույր/հորաքույր 0
mo-ak’uyr-ho-ak-uyr m__________________ m-r-k-u-r-h-r-k-u-r ------------------- morak’uyr/horak’uyr
он и она ն--և նա ն_ և ն_ ն- և ն- ------- նա և նա 0
n- y----a n_ y__ n_ n- y-v n- --------- na yev na
Ми смо породица. Մենք -ի ըն-ա--ք--ն-: Մ___ մ_ ը______ ե___ Մ-ն- մ- ը-տ-ն-ք ե-ք- -------------------- Մենք մի ընտանիք ենք: 0
Me-k’--------ni---ye-k’ M____ m_ y_______ y____ M-n-’ m- y-t-n-k- y-n-’ ----------------------- Menk’ mi yntanik’ yenk’
Породица није мала. Ը-տա-ի-ը -ո-ր չէ: Ը_______ փ___ չ__ Ը-տ-ն-ք- փ-ք- չ-: ----------------- Ընտանիքը փոքր չէ: 0
Ynta----- -’--k’- -h-e Y________ p______ c___ Y-t-n-k-y p-v-k-r c-’- ---------------------- Yntanik’y p’vok’r ch’e
Породица је велика. Ը-տան-քը մ-ծ-է: Ը_______ մ__ է_ Ը-տ-ն-ք- մ-ծ է- --------------- Ընտանիքը մեծ է: 0
Yn----k-y me-s-e Y________ m___ e Y-t-n-k-y m-t- e ---------------- Yntanik’y mets e

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.