Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ta பருவ காலமும் வானிலையும்

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [பதினாறு]

16 [Patiṉāṟu]

பருவ காலமும் வானிலையும்

paruva kālamum vāṉilaiyum

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Ово су годишња доба: இ-ை-ள்--ரு--ா---கள-. இ___ ப________ இ-ை-ள- ப-ு-க-ல-்-ள-. -------------------- இவைகள் பருவகாலங்கள். 0
i--i--ḷ---r---k-l-ṅ--ḷ. i______ p______________ i-a-k-ḷ p-r-v-k-l-ṅ-a-. ----------------------- ivaikaḷ paruvakālaṅkaḷ.
Пролеће, лето, வஸ---காலம--க-ட-க-க--ம் வ_____________ வ-ந-த-ா-ம-,-ோ-ை-்-ா-ம- ---------------------- வஸந்தகாலம்,கோடைக்காலம் 0
V-sant---lam,kō--ikkāl-m V_______________________ V-s-n-a-ā-a-,-ō-a-k-ā-a- ------------------------ Vasantakālam,kōṭaikkālam
jесен и зима. இ-ை-உ---- க--ம- மற-று-் குள-ர--ாலம-. இ_ உ__ கா__ ம___ கு______ இ-ை உ-ி-் க-ல-் ம-்-ு-் க-ள-ர-க-ல-்- ------------------------------------ இலை உதிர் காலம் மற்றும் குளிர்காலம். 0
i----u-ir-k--am-maṟ--m k-ḷ--k--am. i___ u___ k____ m_____ k__________ i-a- u-i- k-l-m m-ṟ-u- k-ḷ-r-ā-a-. ---------------------------------- ilai utir kālam maṟṟum kuḷirkālam.
Лето је вруће. க--ை-்க-லம- வெப்ப-ாக -ர-க்க-ம-. கோ_____ வெ____ இ_____ க-ட-க-க-ல-் வ-ப-ப-ா- இ-ு-்-ு-்- ------------------------------- கோடைக்காலம் வெப்பமாக இருக்கும். 0
K-----k-----v--pa-ā-a--rukk-m. K__________ v________ i_______ K-ṭ-i-k-l-m v-p-a-ā-a i-u-k-m- ------------------------------ Kōṭaikkālam veppamāka irukkum.
Лети сија сунце. க-டை--கால-்த--- சூரி-ன்---ர-ாசிக--ி-ான். கோ_______ சூ___ பி________ க-ட-க-க-ல-்-ி-் ச-ர-ய-் ப-ர-ா-ி-்-ி-ா-்- ---------------------------------------- கோடைக்காலத்தில் சூரியன் பிரகாசிக்கிறான். 0
K-ṭa--k-----i--c-ri--ṉ-pir--ā-i--i---. K_____________ c______ p______________ K-ṭ-i-k-l-t-i- c-r-y-ṉ p-r-k-c-k-i-ā-. -------------------------------------- Kōṭaikkālattil cūriyaṉ pirakācikkiṟāṉ.
Лети радо идемо шетати. கோ---்க---்--ல்-ந--்-- -டக-க-் ----ல-தல- மிக-ு-- ----ப-ப--. கோ_______ ந___ ந____ செ____ மி___ வி_____ க-ட-க-க-ல-்-ி-் ந-க-க- ந-க-க-் ச-ல-ல-த-் ம-க-ு-் வ-ர-ப-ப-்- ----------------------------------------------------------- கோடைக்காலத்தில் நமக்கு நடக்கச் செல்லுதல் மிகவும் விருப்பம். 0
Kōṭa-----att----am-kk- naṭ-k--c ------a- -ika-um-vi-u--am. K_____________ n______ n_______ c_______ m______ v________ K-ṭ-i-k-l-t-i- n-m-k-u n-ṭ-k-a- c-l-u-a- m-k-v-m v-r-p-a-. ---------------------------------------------------------- Kōṭaikkālattil namakku naṭakkac cellutal mikavum viruppam.
Зима је хладна. கு---்க---- ------ச-ச--ா------்க-ம-. கு_____ கு______ இ_____ க-ள-ர-க-ல-் க-ள-ர-ச-ச-ய-க இ-ு-்-ு-்- ------------------------------------ குளிர்காலம் குளிர்ச்சியாக இருக்கும். 0
Ku----āl------i-cciy-ka -r----m. K_________ k___________ i_______ K-ḷ-r-ā-a- k-ḷ-r-c-y-k- i-u-k-m- -------------------------------- Kuḷirkālam kuḷircciyāka irukkum.
Зими пада снег или киша. குள-----ல--த-ல- -ன--அல்லது-ம-ை-ப---ய---். கு_______ ப_ அ___ ம_ பெ_____ க-ள-ர-க-ல-்-ி-் ப-ி அ-்-த- ம-ை ப-ய-ய-ா-்- ----------------------------------------- குளிர்காலத்தில் பனி அல்லது மழை பெய்யலாம். 0
Kuḷ-rk------- p-ṉ--alla-u-maḻ-i---yya--m. K____________ p___ a_____ m____ p________ K-ḷ-r-ā-a-t-l p-ṉ- a-l-t- m-ḻ-i p-y-a-ā-. ----------------------------------------- Kuḷirkālattil paṉi allatu maḻai peyyalām.
Зими радо остајемо код куће. குள-ர---ல-்-ி---ந--்-- ம--ய----தங்--வ-- வி--ப்---. கு_______ ந___ ம___ த____ வி_____ க-ள-ர-க-ல-்-ி-் ந-க-க- ம-ை-ி-் த-்-ு-த- வ-ர-ப-ப-்- -------------------------------------------------- குளிர்காலத்தில் நமக்கு மனையில் தங்குவது விருப்பம். 0
K---r-ā-a-til---m-kk----ṉ-iyil ta-k---t- -i-u-p--. K____________ n______ m_______ t________ v________ K-ḷ-r-ā-a-t-l n-m-k-u m-ṉ-i-i- t-ṅ-u-a-u v-r-p-a-. -------------------------------------------------- Kuḷirkālattil namakku maṉaiyil taṅkuvatu viruppam.
Хладно је. குள---க--ருக்--ற--. கு___ இ______ க-ள-ர-க இ-ு-்-ி-த-. ------------------- குளிராக இருக்கிறது. 0
K-ḷ-rāka i--k--ṟ--u. K_______ i__________ K-ḷ-r-k- i-u-k-ṟ-t-. -------------------- Kuḷirāka irukkiṟatu.
Пада киша. மழ--பெய--ி--ு. ம_ பெ_____ ம-ை ப-ய-க-ற-ு- -------------- மழை பெய்கிறது. 0
M--a- p-y--ṟat-. M____ p_________ M-ḻ-i p-y-i-a-u- ---------------- Maḻai peykiṟatu.
Ветровито је. காற-று வ--ி--டிக்--ற--. கா__ வீ_ அ______ க-ற-ற- வ-ச- அ-ி-்-ி-த-. ----------------------- காற்று வீசி அடிக்கிறது. 0
K-----v--i--ṭ-k--ṟatu. K____ v___ a__________ K-ṟ-u v-c- a-i-k-ṟ-t-. ---------------------- Kāṟṟu vīci aṭikkiṟatu.
Топло је. வெ-்-ம-- ---க்--ற--. வெ____ இ______ வ-ப-ப-ா- இ-ு-்-ி-த-. -------------------- வெப்பமாக இருக்கிறது. 0
V--pamā-- -ruk--ṟatu. V________ i__________ V-p-a-ā-a i-u-k-ṟ-t-. --------------------- Veppamāka irukkiṟatu.
Сунчано је. வெய்--ல--க்---த-. வெ_________ வ-ய-ய-ல-ி-்-ி-த-. ----------------- வெய்யிலடிக்கிறது. 0
Veyy-laṭi-------. V________________ V-y-i-a-i-k-ṟ-t-. ----------------- Veyyilaṭikkiṟatu.
Ведро је. வ-ப---் ம--ம-க----க---ற-ு. வெ___ மி___ இ______ வ-ப-ப-் ம-த-ா- இ-ு-்-ி-த-. -------------------------- வெப்பம் மிதமாக இருக்கிறது. 0
Ve---m-m-t---k---r-k-i--t-. V_____ m_______ i__________ V-p-a- m-t-m-k- i-u-k-ṟ-t-. --------------------------- Veppam mitamāka irukkiṟatu.
Какво је време данас? இன்று-பர---ி-- -ப்-டி--ள்-த-? இ__ ப____ எ___ உ____ இ-்-ு ப-ு-ந-ல- எ-்-ட- உ-்-த-? ----------------------------- இன்று பருவநிலை எப்படி உள்ளது? 0
Iṉ---p-----ni--i--pp-ṭ- --ḷ--u? I___ p__________ e_____ u______ I-ṟ- p-r-v-n-l-i e-p-ṭ- u-ḷ-t-? ------------------------------- Iṉṟu paruvanilai eppaṭi uḷḷatu?
Данас је хладно. இன-று க-ள-ரா- உள--து. இ__ கு___ உ____ இ-்-ு க-ள-ர-க உ-்-த-. --------------------- இன்று குளிராக உள்ளது. 0
I--u--u-irā---u-ḷ-t-. I___ k_______ u______ I-ṟ- k-ḷ-r-k- u-ḷ-t-. --------------------- Iṉṟu kuḷirāka uḷḷatu.
Данас је топло. இன--- ----ப--- -ள்-த-. இ__ வெ____ உ____ இ-்-ு வ-ப-ப-ா- உ-்-த-. ---------------------- இன்று வெப்பமாக உள்ளது. 0
Iṉṟ---epp------u----u. I___ v________ u______ I-ṟ- v-p-a-ā-a u-ḷ-t-. ---------------------- Iṉṟu veppamāka uḷḷatu.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...