Рјечник

sr Породица   »   kn ಕುಟುಂಬ ಸದಸ್ಯರು

2 [два]

Породица

Породица

೨ [ಎರಡು]

2 [eraḍu]

ಕುಟುಂಬ ಸದಸ್ಯರು

kuṭumba sadasyaru

Изаберите како желите да видите превод:   
српски канада Игра Више
деда ತ-ತ ತಾ_ ತ-ತ --- ತಾತ 0
t--a t___ t-t- ---- tāta
бака ಅಜ-ಜಿ ಅ__ ಅ-್-ಿ ----- ಅಜ್ಜಿ 0
a-ji a___ a-j- ---- ajji
он и она ಅವನು-ಮತ್ತ- ಅವಳು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
a---u m---u ---ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
отац ತಂದೆ ತಂ_ ತ-ದ- ---- ತಂದೆ 0
t-n-e t____ t-n-e ----- tande
мајка ತ--ಿ ತಾ_ ತ-ಯ- ---- ತಾಯಿ 0
tā-i t___ t-y- ---- tāyi
он и она ಅವ-ು ಮತ್ತ- --ಳು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
a--nu -attu----ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
син ಮ- ಮ_ ಮ- -- ಮಗ 0
m--a m___ m-g- ---- maga
кћерка ಮ--ು ಮ__ ಮ-ಳ- ---- ಮಗಳು 0
ma--ḷu m_____ m-g-ḷ- ------ magaḷu
он и она ಅವನು --್ತು--ವಳು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
avan- ---tu-a--ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
брат ಸಹೋ-ರ ಸ___ ಸ-ೋ-ರ ----- ಸಹೋದರ 0
sa--d--a s_______ s-h-d-r- -------- sahōdara
сестра ಸಹ--ರಿ ಸ___ ಸ-ೋ-ರ- ------ ಸಹೋದರಿ 0
s-h--a-i s_______ s-h-d-r- -------- sahōdari
он и она ಅ-ನು --್-ು--ವ-ು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
avan--m--t-----ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
ујак, стриц ಚ--್---ಪ-/ದೊ--ಡಪ-ಪ ಚಿ____ /_____ ಚ-ಕ-ಕ-್- /-ೊ-್-ಪ-ಪ ------------------ ಚಿಕ್ಕಪ್ಪ /ದೊಡ್ಡಪ್ಪ 0
c-k-ap------ḍ---a c________________ c-k-a-p-/-o-ḍ-p-a ----------------- cikkappa/doḍḍappa
тетка ಚ----ಮ್ಮ -ದ--್--್ಮ ಚಿ____ /_____ ಚ-ಕ-ಕ-್- /-ೊ-್-ಮ-ಮ ------------------ ಚಿಕ್ಕಮ್ಮ /ದೊಡ್ದಮ್ಮ 0
ci-k--'m-/d-ḍdam'ma c__________________ c-k-a-'-a-d-ḍ-a-'-a ------------------- cikkam'ma/doḍdam'ma
он и она ಅವನ--ಮತ--- ಅವ-ು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
ava-u--attu-a--ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
Ми смо породица. ನ--- -ಂದೇ-ಸಂ------ು. ನಾ_ ಒಂ_ ಸಂ______ ನ-ವ- ಒ-ದ- ಸ-ಸ-ರ-ವ-ು- -------------------- ನಾವು ಒಂದೇ ಸಂಸಾರದವರು. 0
nā-u--n----a---r-d-var-. n___ o___ s_____________ n-v- o-d- s-n-ā-a-a-a-u- ------------------------ nāvu ondē sansāradavaru.
Породица није мала. ಈ --ಸಾರ---ಕ್-ದ--ಲ. ಈ ಸಂ__ ಚಿ______ ಈ ಸ-ಸ-ರ ಚ-ಕ-ಕ-ಲ-ಲ- ------------------ ಈ ಸಂಸಾರ ಚಿಕ್ಕದಲ್ಲ. 0
Ī sa---ra c-k--dal-a. Ī s______ c__________ Ī s-n-ā-a c-k-a-a-l-. --------------------- Ī sansāra cikkadalla.
Породица је велика. ಈ ಕ----- ---್---. ಈ ಕು__ ದೊ____ ಈ ಕ-ಟ-ಂ- ದ-ಡ-ಡ-ು- ----------------- ಈ ಕುಟುಂಬ ದೊಡ್ಡದು. 0
Ī-kuṭum-a d--ḍ-d-. Ī k______ d_______ Ī k-ṭ-m-a d-ḍ-a-u- ------------------ Ī kuṭumba doḍḍadu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + канада (1-100) МП3 канада (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.