Рјечник

sr нешто желети   »   ta விருப்பப்படுதல்

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [எழுபது]

70 [Eḻupatu]

விருப்பப்படுதல்

viruppappaṭutal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Желите ли пушити? உ-்களுக--- -ு---பிடிக்---ேண்---ா? உ_____ பு_ பி___ வே____ உ-்-ள-க-க- ப-க- ப-ட-க-க வ-ண-ட-ம-? --------------------------------- உங்களுக்கு புகை பிடிக்க வேண்டுமா? 0
uṅ---uk-- puk-i -iṭik-a --ṇ-u-ā? u________ p____ p______ v_______ u-k-ḷ-k-u p-k-i p-ṭ-k-a v-ṇ-u-ā- -------------------------------- uṅkaḷukku pukai piṭikka vēṇṭumā?
Желите ли играти? உங்-ள---க- --னம-----ண-ட--ா? உ_____ ந____ வே____ உ-்-ள-க-க- ந-ன-ா- வ-ண-ட-ம-? --------------------------- உங்களுக்கு நடனமாட வேண்டுமா? 0
Uṅk-ḷukk----ṭaṉ-māṭ-----ṭum-? U________ n_________ v_______ U-k-ḷ-k-u n-ṭ-ṉ-m-ṭ- v-ṇ-u-ā- ----------------------------- Uṅkaḷukku naṭaṉamāṭa vēṇṭumā?
Желите ли шетати? உங---ு-்கு ந---கப் --க----்--ம-? உ_____ ந____ போ_ வே____ உ-்-ள-க-க- ந-க-க-் ப-க வ-ண-ட-ம-? -------------------------------- உங்களுக்கு நடக்கப் போக வேண்டுமா? 0
U-k-ḷuk-u n-ṭ----- --k---ē-----? U________ n_______ p___ v_______ U-k-ḷ-k-u n-ṭ-k-a- p-k- v-ṇ-u-ā- -------------------------------- Uṅkaḷukku naṭakkap pōka vēṇṭumā?
Ја желим пушити. என-்-ு-பு-- ப-ட---- வ-ண-ட-ம-. எ___ பு_ பி___ வே____ எ-க-க- ப-க- ப-ட-க-க வ-ண-ட-ம-. ----------------------------- எனக்கு புகை பிடிக்க வேண்டும். 0
E--kk---u--i --ṭ-k-- ---ṭ--. E_____ p____ p______ v______ E-a-k- p-k-i p-ṭ-k-a v-ṇ-u-. ---------------------------- Eṉakku pukai piṭikka vēṇṭum.
Желиш ли цигарету? உ-க்----ரு -ிக-ெட---ேண்ட--ா? உ___ ஒ_ சி___ வே____ உ-க-க- ஒ-ு ச-க-ெ-் வ-ண-ட-ம-? ---------------------------- உனக்கு ஒரு சிகரெட் வேண்டுமா? 0
U-ak-- -ru c--areṭ -ē-ṭu-ā? U_____ o__ c______ v_______ U-a-k- o-u c-k-r-ṭ v-ṇ-u-ā- --------------------------- Uṉakku oru cikareṭ vēṇṭumā?
Он жели ватру. அ-ன-க--- -ைட--ர் வே--டும். அ____ லை___ வே____ அ-ன-க-க- ல-ட-ட-் வ-ண-ட-ம-. -------------------------- அவனுக்கு லைட்டர் வேண்டும். 0
A-aṉ---u----ṭṭ-r-vēṇṭ--. A_______ l______ v______ A-a-u-k- l-i-ṭ-r v-ṇ-u-. ------------------------ Avaṉukku laiṭṭar vēṇṭum.
Ја желим нешто пити. எ-க்க- ஏத--் குட---க--ே-்டு-். எ___ ஏ__ கு___ வே____ எ-க-க- ஏ-ு-் க-ட-க-க வ-ண-ட-ம-. ------------------------------ எனக்கு ஏதும் குடிக்க வேண்டும். 0
E--k-u -t-- --ṭikk- v-ṇṭ--. E_____ ē___ k______ v______ E-a-k- ē-u- k-ṭ-k-a v-ṇ-u-. --------------------------- Eṉakku ētum kuṭikka vēṇṭum.
Ја желим нешто јести. எ-க்கு-ஏ-ு---ச-ப்--ட--ேண்----. எ___ ஏ__ சா___ வே____ எ-க-க- ஏ-ு-் ச-ப-ப-ட வ-ண-ட-ம-. ------------------------------ எனக்கு ஏதும் சாப்பிட வேண்டும். 0
Eṉa--u ē----c-ppi-a -ē--um. E_____ ē___ c______ v______ E-a-k- ē-u- c-p-i-a v-ṇ-u-. --------------------------- Eṉakku ētum cāppiṭa vēṇṭum.
Ја се желим мало одморити. என--கு--ி--து இ-ைப்-ாற-வே-்----. எ___ சி__ இ____ வே____ எ-க-க- ச-ற-த- இ-ை-்-ா- வ-ண-ட-ம-. -------------------------------- எனக்கு சிறிது இளைப்பாற வேண்டும். 0
Eṉa-k---iṟ-t- ---ippāṟa--ē--um. E_____ c_____ i________ v______ E-a-k- c-ṟ-t- i-a-p-ā-a v-ṇ-u-. ------------------------------- Eṉakku ciṟitu iḷaippāṟa vēṇṭum.
Ја Вас желим нешто питати. எ----ு-உங-களை-ஒன்-----ட்க வ-ண--ு-். எ___ உ___ ஒ__ கே__ வே____ எ-க-க- உ-்-ள- ஒ-்-ு க-ட-க வ-ண-ட-ம-. ----------------------------------- எனக்கு உங்களை ஒன்று கேட்க வேண்டும். 0
E-akk---ṅ-a-a- oṉṟ----ṭk--vēṇṭu-. E_____ u______ o___ k____ v______ E-a-k- u-k-ḷ-i o-ṟ- k-ṭ-a v-ṇ-u-. --------------------------------- Eṉakku uṅkaḷai oṉṟu kēṭka vēṇṭum.
Ја Вас желим за нешто замолити. எ-க-கு உங-க----ி--ந-த- ஒ--று --ண்-ு-். எ___ உ________ ஒ__ வே____ எ-க-க- உ-்-ள-ட-ி-ு-்-ு ஒ-்-ு வ-ண-ட-ம-. -------------------------------------- எனக்கு உங்களிடமிருந்து ஒன்று வேண்டும். 0
Eṉa--u u--a-i-ami--ntu-oṉṟ- v--ṭum. E_____ u______________ o___ v______ E-a-k- u-k-ḷ-ṭ-m-r-n-u o-ṟ- v-ṇ-u-. ----------------------------------- Eṉakku uṅkaḷiṭamiruntu oṉṟu vēṇṭum.
Ја Вас желим на нешто позвати. ந--- -ங--ளுக-கு ஏதாவத- ச--்ய---ருப-பப-----கிறேன-. நா_ உ_____ ஏ___ செ__ வி____ ப_____ ந-ன- உ-்-ள-க-க- ஏ-ா-த- ச-ய-ய வ-ர-ப-ப-் ப-ு-ி-ே-்- ------------------------------------------------- நான் உங்களுக்கு ஏதாவது செய்ய விருப்பப் படுகிறேன். 0
N-ṉ uṅ--ḷ--k- --āv-----ey-- v-r----- pa-u-i--ṉ. N__ u________ ē______ c____ v_______ p_________ N-ṉ u-k-ḷ-k-u ē-ā-a-u c-y-a v-r-p-a- p-ṭ-k-ṟ-ṉ- ----------------------------------------------- Nāṉ uṅkaḷukku ētāvatu ceyya viruppap paṭukiṟēṉ.
Шта желите, молим? உ-----க்-ு -ன்ன வி-ு-----? உ_____ எ__ வி_____ உ-்-ள-க-க- எ-்- வ-ர-ப-ப-்- -------------------------- உங்களுக்கு என்ன விருப்பம்? 0
Uṅ-aḷu-k- eṉṉa-v---p-a-? U________ e___ v________ U-k-ḷ-k-u e-ṉ- v-r-p-a-? ------------------------ Uṅkaḷukku eṉṉa viruppam?
Желите ли кафу? உங-க--க்க--காபி ---ி-்க--ிர--்பமா? உ_____ கா_ கு___ வி_____ உ-்-ள-க-க- க-ப- க-ட-க-க வ-ர-ப-ப-ா- ---------------------------------- உங்களுக்கு காபி குடிக்க விருப்பமா? 0
Uṅkaḷ--k---āp- kuṭ---a---r-----ā? U________ k___ k______ v_________ U-k-ḷ-k-u k-p- k-ṭ-k-a v-r-p-a-ā- --------------------------------- Uṅkaḷukku kāpi kuṭikka viruppamā?
Или радије желите чај? அல-லது-------ிக---வி----ப--? அ___ டீ கு___ வி_____ அ-்-த- ட- க-ட-க-க வ-ர-ப-ப-ா- ---------------------------- அல்லது டீ குடிக்க விருப்பமா? 0
Alla-- -- k-ṭi--a -i--ppamā? A_____ ṭ_ k______ v_________ A-l-t- ṭ- k-ṭ-k-a v-r-p-a-ā- ---------------------------- Allatu ṭī kuṭikka viruppamā?
Ми се желимо возити кући. ந-ங்--்---ட--ு---ு-் --ல---விர--்புக-றோ--. நா___ வீ_____ செ__ வி_______ ந-ங-க-் வ-ட-ட-க-க-ச- ச-ல-ல வ-ர-ம-ப-க-ற-ம-. ------------------------------------------ நாங்கள் வீட்டுக்குச் செல்ல விரும்புகிறோம். 0
Nāṅ--ḷ vīṭ----u- -el----i-um------m. N_____ v________ c____ v____________ N-ṅ-a- v-ṭ-u-k-c c-l-a v-r-m-u-i-ō-. ------------------------------------ Nāṅkaḷ vīṭṭukkuc cella virumpukiṟōm.
Желите ли ви такси? உங்-ளு-்க- வ-டக--------வே---ும-? உ_____ வா__ வ__ வே____ உ-்-ள-க-க- வ-ட-ை வ-்-ி வ-ண-ட-ம-? -------------------------------- உங்களுக்கு வாடகை வண்டி வேண்டுமா? 0
U-ka-u-k---ā-akai va-ṭi -ēṇ-um-? U________ v______ v____ v_______ U-k-ḷ-k-u v-ṭ-k-i v-ṇ-i v-ṇ-u-ā- -------------------------------- Uṅkaḷukku vāṭakai vaṇṭi vēṇṭumā?
Они желе телефонирати. அவ---ளுக்கு ----பேசி-ி-- --் -ழ---பு -ெய----ேண்-ு-். அ______ தொ_____ ஓ_ அ___ செ__ வே____ அ-ர-க-ு-்-ு த-ல-ப-ச-ய-ல- ஓ-் அ-ை-்-ு ச-ய-ய வ-ண-ட-ம-. ---------------------------------------------------- அவர்களுக்கு தொலைபேசியில் ஓர் அழைப்பு செய்ய வேண்டும். 0
A---k-ḷukk- to---pēci--l--- a--i-------ya---ṇṭum. A__________ t___________ ō_ a______ c____ v______ A-a-k-ḷ-k-u t-l-i-ē-i-i- ō- a-a-p-u c-y-a v-ṇ-u-. ------------------------------------------------- Avarkaḷukku tolaipēciyil ōr aḻaippu ceyya vēṇṭum.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + тамилски (1-100) МП3 тамилски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.