Рјечник

sr Породица   »   zh 家庭

2 [два]

Породица

Породица

2[二]

2 [Èr]

家庭

[jiātíng]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
деда 祖- --祖父 祖_ /___ 祖- /-祖- ------- 祖父 /外祖父 0
zǔf-/ --i-ǔ-ù z____ w______ z-f-/ w-i-ǔ-ù ------------- zǔfù/ wàizǔfù
бака 祖母 /外-母 祖_ /___ 祖- /-祖- ------- 祖母 /外祖母 0
zǔm-/--à-zǔ-ǔ z____ w______ z-m-/ w-i-ǔ-ǔ ------------- zǔmǔ/ wàizǔmǔ
он и она 他 - 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā-h- tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
отац 父- 父_ 父- -- 父亲 0
fù--n f____ f-q-n ----- fùqīn
мајка -亲 母_ 母- -- 母亲 0
m--īn m____ m-q-n ----- mǔqīn
он и она 他-- 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā -é-tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
син 儿- 儿_ 儿- -- 儿子 0
é--i é___ é-z- ---- érzi
кћерка 女- 女_ 女- -- 女儿 0
n-'ér n____ n-'-r ----- nǚ'ér
он и она 他 和-她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā h- -ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
брат 哥--/-弟 哥_ /__ 哥- /-弟 ------ 哥哥 /弟弟 0
g-g-/-dì-ì g____ d___ g-g-/ d-d- ---------- gēgē/ dìdì
сестра 姐姐 /妹妹 姐_ /__ 姐- /-妹 ------ 姐姐 /妹妹 0
j-ě-iě/ m-imei j______ m_____ j-ě-i-/ m-i-e- -------------- jiějiě/ mèimei
он и она 他 和-她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā-hé-tā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
ујак, стриц 叔----父-/舅舅 /-父叔---伯父-/-舅--姑父 叔_ /__ /__ /____ /__ /__ /__ 叔- /-父 /-舅 /-父-叔 /-父 /-舅 /-父 ---------------------------- 叔叔 /伯父 /舅舅 /姑父叔叔 /伯父 /舅舅 /姑父 0
shūshu- b--ù/j-ù-iu---ūfu-s---hu- b-f---iùjiu--gūfu s______ b___________ g___ s______ b___________ g___ s-ū-h-/ b-f-/-i-j-u- g-f- s-ū-h-/ b-f-/-i-j-u- g-f- --------------------------------------------------- shūshu/ bófù/jiùjiu/ gūfu shūshu/ bófù/jiùjiu/ gūfu
тетка 阿姨 /婶婶 /舅妈-/姨--/-妈 阿_ /__ /__ /__ /__ 阿- /-婶 /-妈 /-妈 /-妈 ------------------ 阿姨 /婶婶 /舅妈 /姨妈 /姑妈 0
āy-/ ----sh-n- jiù-ā- -í-ā/-g--ā ā___ s________ j_____ y____ g___ ā-í- s-ě-s-e-/ j-ù-ā- y-m-/ g-m- -------------------------------- āyí/ shěnshen/ jiùmā/ yímā/ gūmā
он и она 他-- 她 他 和 她 他 和 她 ----- 他 和 她 0
tā h---ā t_ h_ t_ t- h- t- -------- tā hé tā
Ми смо породица. 我们-- ---家--/我们 ----人-。 我_ 是 一_ 家_ /__ 是 一__ 。 我- 是 一- 家- /-们 是 一-人 。 ---------------------- 我们 是 一个 家庭 /我们 是 一家人 。 0
wǒm-- shì yīgè jiāt-ng/-w-me----- yī-i--r--. w____ s__ y___ j_______ w____ s__ y____ r___ w-m-n s-ì y-g- j-ā-í-g- w-m-n s-ì y-j-ā r-n- -------------------------------------------- wǒmen shì yīgè jiātíng/ wǒmen shì yījiā rén.
Породица није мала. 这--个 -小---- 。 这_ 个 不__ 家_ 。 这- 个 不-的 家- 。 ------------- 这是 个 不小的 家庭 。 0
Zhè-shì-è-b--x--o de --āt-ng. Z__ s____ b_ x___ d_ j_______ Z-è s-ì-è b- x-ǎ- d- j-ā-í-g- ----------------------------- Zhè shìgè bù xiǎo de jiātíng.
Породица је велика. 这--一--大 家--。 这_ 一_ 大 家_ 。 这- 一- 大 家- 。 ------------ 这是 一个 大 家庭 。 0
Zh- s-ì---gè -à jiā-íng. Z__ s__ y___ d_ j_______ Z-è s-ì y-g- d- j-ā-í-g- ------------------------ Zhè shì yīgè dà jiātíng.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.