Рјечник

sr Породица   »   ko 가족 구성원

2 [два]

Породица

Породица

2 [둘]

2 [dul]

가족 구성원

[gajog guseong-won]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
деда 할-버지 할___ 할-버- ---- 할아버지 0
h---a-eo-i h_________ h-l-a-e-j- ---------- hal-abeoji
бака 할머니 할__ 할-니 --- 할머니 0
h---eoni h_______ h-l-e-n- -------- halmeoni
он и она 그와--녀 그_ 그_ 그- 그- ----- 그와 그녀 0
g-u-a ---n-eo g____ g______ g-u-a g-u-y-o ------------- geuwa geunyeo
отац 아버지 아__ 아-지 --- 아버지 0
a--o-i a_____ a-e-j- ------ abeoji
мајка 어머니 어__ 어-니 --- 어머니 0
e-m-o-i e______ e-m-o-i ------- eomeoni
он и она 그- -녀 그_ 그_ 그- 그- ----- 그와 그녀 0
ge----g--n--o g____ g______ g-u-a g-u-y-o ------------- geuwa geunyeo
син 아- 아_ 아- -- 아들 0
a---l a____ a-e-l ----- adeul
кћерка 딸딸 딸 딸 - 딸 0
t-al t___ t-a- ---- ttal
он и она 그--그녀 그_ 그_ 그- 그- ----- 그와 그녀 0
g-u-a g--nyeo g____ g______ g-u-a g-u-y-o ------------- geuwa geunyeo
брат 형-/-오빠-- 남-생 형 / 오_ / 남__ 형 / 오- / 남-생 ------------ 형 / 오빠 / 남동생 0
hy---- - -pp--/ -amdongsa-ng h_____ / o___ / n___________ h-e-n- / o-p- / n-m-o-g-a-n- ---------------------------- hyeong / oppa / namdongsaeng
сестра 누--/ 언니-/-여동생 누_ / 언_ / 여__ 누- / 언- / 여-생 ------------- 누나 / 언니 / 여동생 0
n-n- / -onni / yeo-----a--g n___ / e____ / y___________ n-n- / e-n-i / y-o-o-g-a-n- --------------------------- nuna / eonni / yeodongsaeng
он и она 그와 -녀 그_ 그_ 그- 그- ----- 그와 그녀 0
ge-wa--e--y-o g____ g______ g-u-a g-u-y-o ------------- geuwa geunyeo
ујак, стриц -촌 삼_ 삼- -- 삼촌 0
samch-n s______ s-m-h-n ------- samchon
тетка 이- /--모 이_ / 고_ 이- / 고- ------- 이모 / 고모 0
imo /-gomo i__ / g___ i-o / g-m- ---------- imo / gomo
он и она 그와 그녀 그_ 그_ 그- 그- ----- 그와 그녀 0
g--wa ge-n-eo g____ g______ g-u-a g-u-y-o ------------- geuwa geunyeo
Ми смо породица. 우리는 --이에-. 우__ 가_____ 우-는 가-이-요- ---------- 우리는 가족이에요. 0
u--n-u--g-j-g----o. u______ g__________ u-i-e-n g-j-g-i-y-. ------------------- ulineun gajog-ieyo.
Породица није мала. 가----지 ---. 가__ 작_ 않___ 가-이 작- 않-요- ----------- 가족이 작지 않아요. 0
ga-og-- -a--i --h-ay-. g______ j____ a_______ g-j-g-i j-g-i a-h-a-o- ---------------------- gajog-i jagji anh-ayo.
Породица је велика. 대가--에요. 대______ 대-족-에-. ------- 대가족이에요. 0
daeg--og--eyo. d_____________ d-e-a-o---e-o- -------------- daegajog-ieyo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + корејски (1-100) МП3 корејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.