Рјечник

sr Породица   »   am የቤተሰብ አባላት

2 [два]

Породица

Породица

2 [ሁለት]

2 [huleti]

የቤተሰብ አባላት

yebētesebi ābalati

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
деда ወንድ-አ-ት ወ__ አ__ ወ-ድ አ-ት ------- ወንድ አያት 0
w-n--i----ti w_____ ā____ w-n-d- ā-a-i ------------ wenidi āyati
бака ሴት---ት ሴ_ አ__ ሴ- አ-ት ------ ሴት አያት 0
sē---āy--i s___ ā____ s-t- ā-a-i ---------- sēti āyati
он и она እሱ -ና--ሷ እ_ እ_ እ_ እ- እ- እ- -------- እሱ እና እሷ 0
isu in- -s-a i__ i__ i___ i-u i-a i-w- ------------ isu ina iswa
отац አ-ት አ__ አ-ት --- አባት 0
ābati ā____ ā-a-i ----- ābati
мајка እ-ት እ__ እ-ት --- እናት 0
ina-i i____ i-a-i ----- inati
он и она እ- እ---ሷ እ_ እ_ እ_ እ- እ- እ- -------- እሱ እና እሷ 0
isu---- --wa i__ i__ i___ i-u i-a i-w- ------------ isu ina iswa
син ወንድ -ጅ ወ__ ል_ ወ-ድ ል- ------ ወንድ ልጅ 0
we---- ---i w_____ l___ w-n-d- l-j- ----------- wenidi liji
кћерка ሴት-ልጅ ሴ_ ል_ ሴ- ል- ----- ሴት ልጅ 0
sē-i ---i s___ l___ s-t- l-j- --------- sēti liji
он и она እሱ -ና እሷ እ_ እ_ እ_ እ- እ- እ- -------- እሱ እና እሷ 0
is- --- --wa i__ i__ i___ i-u i-a i-w- ------------ isu ina iswa
брат ወንድም ወ___ ወ-ድ- ---- ወንድም 0
we-i---i w_______ w-n-d-m- -------- wenidimi
сестра እህት እ__ እ-ት --- እህት 0
i--ti i____ i-i-i ----- ihiti
он и она እ--እ--እሷ እ_ እ_ እ_ እ- እ- እ- -------- እሱ እና እሷ 0
is--------wa i__ i__ i___ i-u i-a i-w- ------------ isu ina iswa
ујак, стриц አ-ት አ__ አ-ት --- አጎት 0
āg--i ā____ ā-o-i ----- āgoti
тетка አ--ት አ___ አ-ስ- ---- አክስት 0
āki---i ā______ ā-i-i-i ------- ākisiti
он и она እሱ እ- እሷ እ_ እ_ እ_ እ- እ- እ- -------- እሱ እና እሷ 0
isu---a--s-a i__ i__ i___ i-u i-a i-w- ------------ isu ina iswa
Ми смо породица. እኛ----ብ -ን። እ_ ቤ___ ነ__ እ- ቤ-ሰ- ነ-። ----------- እኛ ቤተሰብ ነን። 0
inya--ē-----i-n---. i___ b_______ n____ i-y- b-t-s-b- n-n-. ------------------- inya bētesebi neni.
Породица није мала. ቤተ-ቡ-ትን--አ----። ቤ___ ት__ አ_____ ቤ-ሰ- ት-ሽ አ-ደ-ም- --------------- ቤተሰቡ ትንሽ አይደለም። 0
bē--seb- tini--- -y-dele-i. b_______ t______ ā_________ b-t-s-b- t-n-s-i ā-i-e-e-i- --------------------------- bētesebu tinishi āyidelemi.
Породица је велика. ቤተሰ---ልቅ ነው። ቤ___ ት__ ነ__ ቤ-ሰ- ት-ቅ ነ-። ------------ ቤተሰቡ ትልቅ ነው። 0
bēteseb--til---i--e-i. b_______ t______ n____ b-t-s-b- t-l-k-i n-w-. ---------------------- bētesebu tilik’i newi.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.