Рјечник

sr Породица   »   he ‫משפחה‬

2 [два]

Породица

Породица

‫2 [שתיים]‬

2 [shtaim]

‫משפחה‬

mishpaxah

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
деда ‫ס-א‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫סבא‬ 0
s--a s___ s-b- ---- saba
бака ‫ס-תא‬ ‫_____ ‫-ב-א- ------ ‫סבתא‬ 0
s--'-a s_____ s-v-t- ------ sav'ta
он и она ‫-וא וה-א‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu-w-hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
отац ‫-בא‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫אבא‬ 0
aba a__ a-a --- aba
мајка ‫אמ-‬ ‫____ ‫-מ-‬ ----- ‫אמא‬ 0
ima i__ i-a --- ima
он и она ‫הוא וה-א‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu-w-hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
син ‫ה-ן‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫הבן‬ 0
h--en h____ h-b-n ----- haben
кћерка ‫הב-‬ ‫____ ‫-ב-‬ ----- ‫הבת‬ 0
h--at h____ h-b-t ----- habat
он и она ‫--א-והי-‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu-w-hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
брат ‫האח‬ ‫____ ‫-א-‬ ----- ‫האח‬ 0
h---x h____ h-'-x ----- ha'ax
сестра ‫--ח-ת‬ ‫______ ‫-א-ו-‬ ------- ‫האחות‬ 0
ha-a--t h______ h-'-x-t ------- ha'axot
он и она ‫הו- -היא‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu -'hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
ујак, стриц ‫---ד‬ ‫_____ ‫-ד-ד- ------ ‫הדוד‬ 0
hadod h____ h-d-d ----- hadod
тетка ‫ה-ודה‬ ‫______ ‫-ד-ד-‬ ------- ‫הדודה‬ 0
had---h h______ h-d-d-h ------- hadodah
он и она ‫-ו- -היא‬ ‫___ ו____ ‫-ו- ו-י-‬ ---------- ‫הוא והיא‬ 0
hu w'hi h_ w___ h- w-h- ------- hu w'hi
Ми смо породица. ‫א-חנ--מש-חה-‬ ‫_____ מ______ ‫-נ-נ- מ-פ-ה-‬ -------------- ‫אנחנו משפחה.‬ 0
a---n---is--a---. a_____ m_________ a-a-n- m-s-p-x-h- ----------------- anaxnu mishpaxah.
Породица није мала. ‫-מ-פ-----ננ- --נ-.‬ ‫______ א____ ק_____ ‫-מ-פ-ה א-נ-ה ק-נ-.- -------------------- ‫המשפחה איננה קטנה.‬ 0
ha-i-hpa-----y--nah --an--. h__________ e______ q______ h-m-s-p-x-h e-n-n-h q-a-a-. --------------------------- hamishpaxah eynenah qtanah.
Породица је велика. ‫המש--ה-גד-לה.‬ ‫______ ג______ ‫-מ-פ-ה ג-ו-ה-‬ --------------- ‫המשפחה גדולה.‬ 0
h-m---p--a--g----h. h__________ g______ h-m-s-p-x-h g-o-a-. ------------------- hamishpaxah gdolah.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.