Рјечник

sr Породица   »   ky үй-бүлө

2 [два]

Породица

Породица

2 [эки]

2 [eki]

үй-бүлө

[üy-bülö]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
деда ч-ң-ата ч__ а__ ч-ң а-а ------- чоң ата 0
ç-----a ç__ a__ ç-ŋ a-a ------- çoŋ ata
бака ч-ң э-е ч__ э__ ч-ң э-е ------- чоң эне 0
ço- e-e ç__ e__ ç-ŋ e-e ------- çoŋ ene
он и она ал(-а--) ---а--л(-ы-) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a----la)----a---(kı-) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
отац ата а__ а-а --- ата 0
a-a a__ a-a --- ata
мајка а-а а__ а-а --- апа 0
apa a__ a-a --- apa
он и она а-(ба-а)--ан---л(к-з) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
a-(--la- j-na-al-kı-) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
син уул у__ у-л --- уул 0
uul u__ u-l --- uul
кћерка к-з к__ к-з --- кыз 0
kız k__ k-z --- kız
он и она ал-бала--ж-на----кы-) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al(--l-)--a-a--l--ız) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
брат б---е б____ б-й-е ----- байке 0
ba--e b____ b-y-e ----- bayke
сестра эже э__ э-е --- эже 0
e-e e__ e-e --- eje
он и она ал--------а-а --(-ыз) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al(bala--jana----kı-) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
ујак, стриц т-яке т____ т-я-е ----- таяке 0
ta-ake t_____ t-y-k- ------ tayake
тетка таяж-ңе т______ т-я-е-е ------- таяжеңе 0
taya---e t_______ t-y-j-ŋ- -------- tayajeŋe
он и она а---ала) -а-а-а-(к-з) а_______ ж___ а______ а-(-а-а- ж-н- а-(-ы-) --------------------- ал(бала) жана ал(кыз) 0
al(-a--)-j--- a----z) a_______ j___ a______ a-(-a-a- j-n- a-(-ı-) --------------------- al(bala) jana al(kız)
Ми смо породица. Б----и--үй-бүл--ү-. Б__ б__ ү__________ Б-з б-р ү---ү-ө-ү-. ------------------- Биз бир үй-бүлөбүз. 0
B-- -ir ----ül-bü-. B__ b__ ü__________ B-z b-r ü---ü-ö-ü-. ------------------- Biz bir üy-bülöbüz.
Породица није мала. Ү----л--кичинек-й--м--. Ү______ к________ э____ Ү---ү-ө к-ч-н-к-й э-е-. ----------------------- Үй-бүлө кичинекей эмес. 0
Ü--b-l--k--i-ek----m--. Ü______ k________ e____ Ü---ü-ö k-ç-n-k-y e-e-. ----------------------- Üy-bülö kiçinekey emes.
Породица је велика. Үй--ү-ө чо-. Ү______ ч___ Ү---ү-ө ч-ң- ------------ Үй-бүлө чоң. 0
Ü----l- ---. Ü______ ç___ Ü---ü-ö ç-ŋ- ------------ Üy-bülö çoŋ.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.