Рјечник

sr Породица   »   fa ‫خانواده‬

2 [два]

Породица

Породица

‫2 [دو]‬

2 [do]

‫خانواده‬

[khânevâde]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
деда ‫--رب-رگ‬ ‫________ ‫-د-ب-ر-‬ --------- ‫پدربزرگ‬ 0
pe--- b-zo-g p____ b_____ p-d-r b-z-r- ------------ pedar bozorg
бака ‫ما--بزرگ‬ ‫_________ ‫-ا-ر-ز-گ- ---------- ‫مادربزرگ‬ 0
mâ-----oz-rg m____ b_____ m-d-r b-z-r- ------------ mâdar bozorg
он и она ‫-- -پ-رب-رگ) و-ا--(--دربزرگ)‬ ‫__ (________ و ا_ (__________ ‫-و (-د-ب-ر-) و ا- (-ا-ر-ز-گ-‬ ------------------------------ ‫او (پدربزرگ) و او (مادربزرگ)‬ 0
o---ped-r--oz--g- ---oo-(-âd-r--oz-r-) o_ (_____ b______ v_ o_ (_____ b______ o- (-e-a- b-z-r-) v- o- (-â-a- b-z-r-) -------------------------------------- oo (pedar bozorg) va oo (mâdar bozorg)
отац ‫--ر‬ ‫____ ‫-د-‬ ----- ‫پدر‬ 0
p-d-r p____ p-d-r ----- pedar
мајка ‫----‬ ‫_____ ‫-ا-ر- ------ ‫مادر‬ 0
m---r m____ m-d-r ----- mâdar
он и она ‫-و (پد------و (ماد--‬ ‫__ (____ و ا_ (______ ‫-و (-د-) و ا- (-ا-ر-‬ ---------------------- ‫او (پدر) و او (مادر)‬ 0
oo (---a-) -- -o (---ar) o_ (______ v_ o_ (______ o- (-e-a-) v- o- (-â-a-) ------------------------ oo (pedar) va oo (mâdar)
син ‫پ--‬ ‫____ ‫-س-‬ ----- ‫پسر‬ 0
p--ar p____ p-s-r ----- pesar
кћерка ‫---ر‬ ‫_____ ‫-خ-ر- ------ ‫دختر‬ 0
d--h--r d______ d-k-t-r ------- dokhtar
он и она ‫------ر--و-ا---دخ-ر-‬ ‫__ (____ و ا_ (______ ‫-و (-س-) و ا- (-خ-ر-‬ ---------------------- ‫او (پسر) و او (دختر)‬ 0
oo-(p---r) v---o-(-o-----) o_ (______ v_ o_ (________ o- (-e-a-) v- o- (-o-h-a-) -------------------------- oo (pesar) va oo (dokhtar)
брат ‫-رادر‬ ‫______ ‫-ر-د-‬ ------- ‫برادر‬ 0
b-r-d-r b______ b-r-d-r ------- barâdar
сестра ‫-و-ه-‬ ‫______ ‫-و-ه-‬ ------- ‫خواهر‬ 0
khâ--r k_____ k-â-a- ------ khâhar
он и она ‫-و-(ب----- - ا---خ-اهر-‬ ‫__ (______ و ا_ (_______ ‫-و (-ر-د-) و ا- (-و-ه-)- ------------------------- ‫او (برادر) و او (خواهر)‬ 0
oo---arâ-a-)-va o- (k--h-r) o_ (________ v_ o_ (_______ o- (-a-â-a-) v- o- (-h-h-r- --------------------------- oo (barâdar) va oo (khâhar)
ујак, стриц ‫عم-- دا--‬ ‫____ د____ ‫-م-، د-ی-‬ ----------- ‫عمو، دایی‬ 0
am-, ---e a___ d___ a-u- d-e- --------- amu, dâee
тетка ‫-م------ه‬ ‫____ خ____ ‫-م-، خ-ل-‬ ----------- ‫عمه، خاله‬ 0
a-me--kh-le a____ k____ a-m-, k-â-e ----------- amme, khâle
он и она ‫-و-(عم---دای-) --ا----ا-ه---مه-‬ ‫__ (____ د____ و ا_ (_____ ع____ ‫-و (-م-، د-ی-) و ا- (-ا-ه- ع-ه-‬ --------------------------------- ‫او (عمو، دایی) و او (خاله، عمه)‬ 0
o- --m-,---e-- -a-oo-(k-â-e, a-me) o_ (____ d____ v_ o_ (______ a____ o- (-m-, d-e-) v- o- (-h-l-, a-m-) ---------------------------------- oo (amu, dâee) va oo (khâle, amme)
Ми смо породица. ‫ما -- --ن--د- هس--م-‬ ‫__ ی_ خ______ ه______ ‫-ا ی- خ-ن-ا-ه ه-ت-م-‬ ---------------------- ‫ما یک خانواده هستیم.‬ 0
mâ---k --âne-â-e -ast-m. m_ y__ k________ h______ m- y-k k-â-e-â-e h-s-i-. ------------------------ mâ yek khânevâde hastim.
Породица није мала. ‫ا-- --ا-وا-ه---چک ---ت.‬ ‫___ ‫_______ ک___ ن_____ ‫-ی- ‫-ا-و-د- ک-چ- ن-س-.- ------------------------- ‫این ‫خانواده کوچک نیست.‬ 0
kh---vâ-e-----ak nist. k________ k_____ n____ k-â-e-â-e k-c-a- n-s-. ---------------------- khânevâde kuchak nist.
Породица је велика. ‫-ین -خ--و-------- ---.‬ ‫___ ‫_______ ب___ ا____ ‫-ی- ‫-ا-و-د- ب-ر- ا-ت-‬ ------------------------ ‫این ‫خانواده بزرگ است.‬ 0
k-ân--â-e-b--o-- as-. k________ b_____ a___ k-â-e-â-e b-z-r- a-t- --------------------- khânevâde bozorg ast.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.