Knjiga fraza

bs Brojevi   »   kn ಸಂಖ್ಯೆಗಳು

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

೭ [ಏಳು]

7 [Ēḷu]

ಸಂಖ್ಯೆಗಳು

[saṅkhyegaḷu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski kannada Igra Više
Ja brojim: ನಾನು-ಎ-ಿಸ-ತ್ತೇನ-. ನಾ_ ಎ______ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಎಣಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
nān- eṇ--utt---. n___ e__________ n-n- e-i-u-t-n-. ---------------- nānu eṇisuttēne.
jedan, dva, tri ಒಂ-ು,-ಎ-ಡು---ೂ--. ಒಂ__ ಎ___ ಮೂ__ ಒ-ದ-, ಎ-ಡ-, ಮ-ರ-. ----------------- ಒಂದು, ಎರಡು, ಮೂರು. 0
On--- e--ḍ-- ---u. O____ e_____ m____ O-d-, e-a-u- m-r-. ------------------ Ondu, eraḍu, mūru.
Ja brojim do tri. ನ----ಮೂ-ರವ-ೆ-ೆ-ಎಣಿಸುತ್---ೆ. ನಾ_ ಮೂ_____ ಎ______ ನ-ನ- ಮ-ರ-ವ-ೆ-ೆ ಎ-ಿ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------- ನಾನು ಮೂರರವರೆಗೆ ಎಣಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
N--u -ū-ar--a-e-e -ṇ---ttēne. N___ m___________ e__________ N-n- m-r-r-v-r-g- e-i-u-t-n-. ----------------------------- Nānu mūraravarege eṇisuttēne.
Ja brojim dalje: ನ-ನು ------ಮು-ದ-----ು--ತೇನೆ. ನಾ_ ಎ__ ಮುಂ________ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ೆ ಮ-ಂ-ು-ರ-ಸ-ತ-ತ-ನ-. ---------------------------- ನಾನು ಎಣಿಕೆ ಮುಂದುವರಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
Nān- -ṇ-k--mund-v-r-s-ttēne. N___ e____ m________________ N-n- e-i-e m-n-u-a-i-u-t-n-. ---------------------------- Nānu eṇike munduvarisuttēne.
četiri, pet, šest, ನಾ-್ಕು, --ು- -ರ-. ನಾ___ ಐ__ ಆ__ ನ-ಲ-ಕ-, ಐ-ು- ಆ-ು- ----------------- ನಾಲ್ಕು, ಐದು, ಆರು. 0
Nā--u- --d-- -r-. N_____ a____ ā___ N-l-u- a-d-, ā-u- ----------------- Nālku, aidu, āru.
sedam, osam, devet ಏಳು- -ಂ--, ಒ-----ು ಏ__ ಎಂ__ ಒಂ___ ಏ-ು- ಎ-ಟ-, ಒ-ಬ-್-ು ------------------ ಏಳು, ಎಂಟು, ಒಂಬತ್ತು 0
Ē-u--e-------ba-tu Ē___ e____ o______ Ē-u- e-ṭ-, o-b-t-u ------------------ Ēḷu, eṇṭu, ombattu
Ja brojim. ನ--ು--ಣಿ-ುತ್ತೇ--. ನಾ_ ಎ______ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾನು ಎಣಿಸುತ್ತೇನೆ. 0
n-nu--ṇ-s---ēne. n___ e__________ n-n- e-i-u-t-n-. ---------------- nānu eṇisuttēne.
Ti brojiš. ನೀನು-ಎಣಿ-ು-್-ೀ-. ನೀ_ ಎ______ ನ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಎಣಿಸುತ್ತೀಯ. 0
Nīnu eṇi--t--y-. N___ e__________ N-n- e-i-u-t-y-. ---------------- Nīnu eṇisuttīya.
On broji. ಅ-ನು---ಿ--ತ-ತ---. ಅ__ ಎ______ ಅ-ನ- ಎ-ಿ-ು-್-ಾ-ೆ- ----------------- ಅವನು ಎಣಿಸುತ್ತಾನೆ. 0
Av-nu-e-isuttā--. A____ e__________ A-a-u e-i-u-t-n-. ----------------- Avanu eṇisuttāne.
Jedan. Prvi. ಒ--ು.-ಮೊದಲ--ಯದು ಒಂ__ ಮೊ_____ ಒ-ದ-. ಮ-ದ-ನ-ಯ-ು --------------- ಒಂದು. ಮೊದಲನೆಯದು 0
O-du---odal-n-ya-u O____ M___________ O-d-. M-d-l-n-y-d- ------------------ Ondu. Modalaneyadu
Dva. Drugi. ಎ-ಡ-- --ಡ--ಯ--. ಎ___ ಎ______ ಎ-ಡ-. ಎ-ಡ-ೆ-ದ-. --------------- ಎರಡು. ಎರಡನೆಯದು. 0
e-a-----raḍan-y-du. e_____ E___________ e-a-u- E-a-a-e-a-u- ------------------- eraḍu. Eraḍaneyadu.
Tri. Treći. ಮ--ು,---ರ-ೆ---. ಮೂ__ ಮೂ_____ ಮ-ರ-, ಮ-ರ-ೆ-ದ-. --------------- ಮೂರು, ಮೂರನೆಯದು. 0
M-ru- m-ra----d-. M____ m__________ M-r-, m-r-n-y-d-. ----------------- Mūru, mūraneyadu.
Četiri. Četvrti. ನಾಲ-ಕು---ಾ-್ಕನ-ಯ-ು. ನಾ___ ನಾ______ ನ-ಲ-ಕ-, ನ-ಲ-ಕ-ೆ-ದ-. ------------------- ನಾಲ್ಕು, ನಾಲ್ಕನೆಯದು. 0
N-l-u- --l---e--d-. N_____ n___________ N-l-u- n-l-a-e-a-u- ------------------- Nālku, nālkaneyadu.
Pet. Peti. ಐ--,--ದ---ದ-. ಐ__ ಐ_____ ಐ-ು- ಐ-ನ-ಯ-ು- ------------- ಐದು, ಐದನೆಯದು. 0
Aidu, a-d---yad-. A____ a__________ A-d-, a-d-n-y-d-. ----------------- Aidu, aidaneyadu.
Šest. Šesti. ಆ--, -ರ---ದು. ಆ__ ಆ_____ ಆ-ು- ಆ-ನ-ಯ-ು- ------------- ಆರು, ಆರನೆಯದು. 0
Ār-,----n---du. Ā___ ā_________ Ā-u- ā-a-e-a-u- --------------- Āru, āraneyadu.
Sedam. Sedmi. ಏಳ-- ---ೆ---. ಏ__ ಏ_____ ಏ-ು- ಏ-ನ-ಯ-ು- ------------- ಏಳು, ಏಳನೆಯದು. 0
Ē--- ēḷane-a-u. Ē___ ē_________ Ē-u- ē-a-e-a-u- --------------- Ēḷu, ēḷaneyadu.
Osam. Osmi. ಎ-ಟು,---ಟನೆ--ು. ಎಂ__ ಎಂ_____ ಎ-ಟ-, ಎ-ಟ-ೆ-ದ-. --------------- ಎಂಟು, ಎಂಟನೆಯದು. 0
Eṇ--, eṇ-ane--du. E____ e__________ E-ṭ-, e-ṭ-n-y-d-. ----------------- Eṇṭu, eṇṭaneyadu.
Devet. Deveti. ಒಂ-ತ್--, -ಂಬ----ೆಯ-ು. ಒಂ____ ಒಂ_______ ಒ-ಬ-್-ು- ಒ-ಬ-್-ನ-ಯ-ು- --------------------- ಒಂಬತ್ತು, ಒಂಬತ್ತನೆಯದು. 0
O-ba--u, ombatt----ad-. O_______ o_____________ O-b-t-u- o-b-t-a-e-a-u- ----------------------- Ombattu, ombattaneyadu.

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...