Knjiga fraza

bs Brojevi   »   el Αριθμοί

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [επτά]

7 [eptá]

Αριθμοί

Arithmoí

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Ja brojim: (Ε--- Μ--ράω: (____ Μ______ (-γ-) Μ-τ-ά-: ------------- (Εγώ) Μετράω: 0
(-gṓ)-M--r--: (____ M______ (-g-) M-t-á-: ------------- (Egṓ) Metráō:
jedan, dva, tri ένα, δύο, -ρ-α έ___ δ___ τ___ έ-α- δ-ο- τ-ί- -------------- ένα, δύο, τρία 0
én-, -ýo, -r-a é___ d___ t___ é-a- d-o- t-í- -------------- éna, dýo, tría
Ja brojim do tri. (-γώ)--ε-ράω -- -ο ----. (____ Μ_____ ω_ τ_ τ____ (-γ-) Μ-τ-ά- ω- τ- τ-ί-. ------------------------ (Εγώ) Μετράω ως το τρία. 0
(E-ṓ) Me-ráō--s ---t-ía. (____ M_____ ō_ t_ t____ (-g-) M-t-á- ō- t- t-í-. ------------------------ (Egṓ) Metráō ōs to tría.
Ja brojim dalje: (-γώ) Σ---χ-ζω-ν-----ρ--: (____ Σ_______ ν_ μ______ (-γ-) Σ-ν-χ-ζ- ν- μ-τ-ά-: ------------------------- (Εγώ) Συνεχίζω να μετράω: 0
(-gṓ)---n---í-ō--a ----áō: (____ S________ n_ m______ (-g-) S-n-c-í-ō n- m-t-á-: -------------------------- (Egṓ) Synechízō na metráō:
četiri, pet, šest, τ-σ-ε-----έ--ε----ι, τ_______ π_____ έ___ τ-σ-ε-α- π-ν-ε- έ-ι- -------------------- τέσσερα, πέντε, έξι, 0
t----r------t-, -x-, t_______ p_____ é___ t-s-e-a- p-n-e- é-i- -------------------- téssera, pénte, éxi,
sedam, osam, devet ε-τά, -κ-ώ--εννέα ε____ ο____ ε____ ε-τ-, ο-τ-, ε-ν-α ----------------- επτά, οκτώ, εννέα 0
e-t-, --t-, --n-a e____ o____ e____ e-t-, o-t-, e-n-a ----------------- eptá, oktṓ, ennéa
Ja brojim. (Εγ-- Μετ-άω. (____ Μ______ (-γ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εγώ) Μετράω. 0
(Eg-) M--r-ō. (____ M______ (-g-) M-t-á-. ------------- (Egṓ) Metráō.
Ti brojiš. (--ύ)---τ---. (____ Μ______ (-σ-) Μ-τ-ά-. ------------- (Εσύ) Μετράς. 0
(E----Met--s. (____ M______ (-s-) M-t-á-. ------------- (Esý) Metrás.
On broji. (--τός)----ρ--ι. (______ Μ_______ (-υ-ό-) Μ-τ-ά-ι- ---------------- (Αυτός) Μετράει. 0
(-u-ós) M-t--e-. (______ M_______ (-u-ó-) M-t-á-i- ---------------- (Autós) Metráei.
Jedan. Prvi. Έ-α- - -ρώ-ο-. Έ___ Ο π______ Έ-α- Ο π-ώ-ο-. -------------- Ένα. Ο πρώτος. 0
Én-- O --ṓt--. É___ O p______ É-a- O p-ṓ-o-. -------------- Éna. O prṓtos.
Dva. Drugi. Δύ-.-- --ύτερ-ς. Δ___ Ο δ________ Δ-ο- Ο δ-ύ-ε-ο-. ---------------- Δύο. Ο δεύτερος. 0
D--. - --úte---. D___ O d________ D-o- O d-ú-e-o-. ---------------- Dýo. O deúteros.
Tri. Treći. Τ-ί---- -----ς. Τ____ Ο τ______ Τ-ί-. Ο τ-ί-ο-. --------------- Τρία. Ο τρίτος. 0
T--a--- t-í-o-. T____ O t______ T-í-. O t-í-o-. --------------- Tría. O trítos.
Četiri. Četvrti. Τέ--ερα.-- τέ--ρ-ο-. Τ_______ Ο τ________ Τ-σ-ε-α- Ο τ-τ-ρ-ο-. -------------------- Τέσσερα. Ο τέταρτος. 0
Té-ser---O-tét--t--. T_______ O t________ T-s-e-a- O t-t-r-o-. -------------------- Téssera. O tétartos.
Pet. Peti. Πέντε. Ο---μ-το-. Π_____ Ο π_______ Π-ν-ε- Ο π-μ-τ-ς- ----------------- Πέντε. Ο πέμπτος. 0
P-n--- O-pé-p-o-. P_____ O p_______ P-n-e- O p-m-t-s- ----------------- Pénte. O pémptos.
Šest. Šesti. Έξ---- έ--ο-. Έ___ Ο έ_____ Έ-ι- Ο έ-τ-ς- ------------- Έξι. Ο έκτος. 0
É--- - -k-o-. É___ O é_____ É-i- O é-t-s- ------------- Éxi. O éktos.
Sedam. Sedmi. Επτά- Ο--βδ---ς. Ε____ Ο έ_______ Ε-τ-. Ο έ-δ-μ-ς- ---------------- Επτά. Ο έβδομος. 0
E-t-.-O é---m-s. E____ O é_______ E-t-. O é-d-m-s- ---------------- Eptá. O ébdomos.
Osam. Osmi. Ο-τώ. - ---οο-. Ο____ Ο ό______ Ο-τ-. Ο ό-δ-ο-. --------------- Οκτώ. Ο όγδοος. 0
O-tṓ- - ó-d---. O____ O ó______ O-t-. O ó-d-o-. --------------- Oktṓ. O ógdoos.
Devet. Deveti. Εν--α--- -ν--ο-. Ε_____ Ο έ______ Ε-ν-α- Ο έ-α-ο-. ---------------- Εννέα. Ο ένατος. 0
En-é-.-O -n-to-. E_____ O é______ E-n-a- O é-a-o-. ---------------- Ennéa. O énatos.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...