Knjiga fraza

bs Brojevi   »   bn সংখ্যা / নম্বর

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

৭ [সাত]

7 [sāta]

সংখ্যা / নম্বর

saṅkhyā / nambara

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Ja brojim: আমি গণ-া---ি আ_ গ__ ক_ আ-ি গ-ন- ক-ি ------------ আমি গণনা করি 0
ām- ga--nā----i ā__ g_____ k___ ā-i g-ṇ-n- k-r- --------------- āmi gaṇanā kari
jedan, dva, tri এক----ই--ত-ন এ__ দু__ তি_ এ-, দ-ই- ত-ন ------------ এক, দুই, তিন 0
ē-a, d-'-, t--a ē___ d____ t___ ē-a- d-'-, t-n- --------------- ēka, du'i, tina
Ja brojim do tri. আ------ ---যন-- --ন- --ি-৷ আ_ তি_ প____ গ__ ক_ ৷ আ-ি ত-ন প-্-ন-ত গ-ন- ক-ি ৷ -------------------------- আমি তিন পর্যন্ত গণনা করি ৷ 0
ā-- --na pary---- g--an- -a-i ā__ t___ p_______ g_____ k___ ā-i t-n- p-r-a-t- g-ṇ-n- k-r- ----------------------------- āmi tina paryanta gaṇanā kari
Ja brojim dalje: আ-ি -ণন--ক--- --ক--৷ আ_ গ__ ক__ থা_ ৷ আ-ি গ-ন- ক-ত- থ-ক- ৷ -------------------- আমি গণনা করতে থাকি ৷ 0
ā-i -aṇa-ā----a-ē-t-āki ā__ g_____ k_____ t____ ā-i g-ṇ-n- k-r-t- t-ā-i ----------------------- āmi gaṇanā karatē thāki
četiri, pet, šest, চার,-পা--,--য় চা__ পাঁ__ ছ_ চ-র- প-ঁ-, ছ- ------------- চার, পাঁচ, ছয় 0
cār-- -ām---,-chaẏa c____ p_____ c____ c-r-, p-m-c-, c-a-a ------------------- cāra, pām̐ca, chaẏa
sedam, osam, devet সা---আট--নয় সা__ আ__ ন_ স-ত- আ-, ন- ----------- সাত, আট, নয় 0
sāt-- -ṭa---aẏa s____ ā___ n___ s-t-, ā-a- n-ẏ- --------------- sāta, āṭa, naẏa
Ja brojim. আ-ি গ--া-করি ৷ আ_ গ__ ক_ ৷ আ-ি গ-ন- ক-ি ৷ -------------- আমি গণনা করি ৷ 0
āmi-g--a---k-ri ā__ g_____ k___ ā-i g-ṇ-n- k-r- --------------- āmi gaṇanā kari
Ti brojiš. ত--- গ--া ক- ৷ তু_ গ__ ক_ ৷ ত-ম- গ-ন- ক- ৷ -------------- তুমি গণনা কর ৷ 0
tum---aṇa-ā-k--a t___ g_____ k___ t-m- g-ṇ-n- k-r- ---------------- tumi gaṇanā kara
On broji. স- ---- ক-ে ৷ সে গ__ ক_ ৷ স- গ-ন- ক-ে ৷ ------------- সে গণনা করে ৷ 0
sē ga-a-- k-rē s_ g_____ k___ s- g-ṇ-n- k-r- -------------- sē gaṇanā karē
Jedan. Prvi. এ-.--্-থম এ__ প্___ এ-. প-র-ম --------- এক. প্রথম 0
ē-----rathama ē___ P_______ ē-a- P-a-h-m- ------------- ēka. Prathama
Dva. Drugi. দ--.-দ-বি-ীয় দু__ দ্___ দ-ই- দ-ব-ত-য় ------------ দুই. দ্বিতীয় 0
du'-.--b--īẏa d____ D______ d-'-. D-i-ī-a ------------- du'i. Dbitīẏa
Tri. Treći. ত--.-তৃতীয় তি__ তৃ__ ত-ন- ত-ত-য় ---------- তিন. তৃতীয় 0
t-n-- T---ī-a t____ T_____ t-n-. T-̥-ī-a ------------- tina. Tr̥tīẏa
Četiri. Četvrti. চা-. -ত-র-থ চা__ চ___ চ-র- চ-ু-্- ----------- চার. চতুর্থ 0
cāra- --t---ha c____ C_______ c-r-. C-t-r-h- -------------- cāra. Caturtha
Pet. Peti. পা-চ- পঞ-চম পাঁ__ প___ প-ঁ-. প-্-ম ----------- পাঁচ. পঞ্চম 0
pā--------ñcama p_____ P______ p-m-c-. P-ñ-a-a --------------- pām̐ca. Pañcama
Šest. Šesti. ছ-.-ষষ-ঠ ছ__ ষ__ ছ-. ষ-্- -------- ছয়. ষষ্ঠ 0
c--ẏ-. -a--ha c_____ Ṣ_____ c-a-a- Ṣ-ṣ-h- ------------- chaẏa. Ṣaṣṭha
Sedam. Sedmi. স-----প-তম সা__ স___ স-ত- স-্-ম ---------- সাত. সপ্তম 0
s-t-.-S----ma s____ S______ s-t-. S-p-a-a ------------- sāta. Saptama
Osam. Osmi. আট.-অষ্-ম আ__ অ___ আ-. অ-্-ম --------- আট. অষ্টম 0
āṭ-- -ṣṭa-a ā___ A_____ ā-a- A-ṭ-m- ----------- āṭa. Aṣṭama
Devet. Deveti. ন---ন-ম ন__ ন__ ন-. ন-ম ------- নয়. নবম 0
n-ẏa.-Nab--a n____ N_____ n-ẏ-. N-b-m- ------------ naẏa. Nabama

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...