Knjiga fraza

bs Brojevi   »   uk Числа

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [сім]

7 [sim]

Числа

[Chysla]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Ja brojim: Я р-х--: Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую: 0
YA--akh-yu: Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
jedan, dva, tri один- -ва,-т-и о____ д___ т__ о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
o--n--dv-,--ry o____ d___ t__ o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Ja brojim do tri. Я ----ю--о тр-ох. Я р____ д_ т_____ Я р-х-ю д- т-ь-х- ----------------- Я рахую до трьох. 0
Y--r-k-u-u-----rʹo-h. Y_ r______ d_ t______ Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Ja brojim dalje: Я--ах---да-і: Я р____ д____ Я р-х-ю д-л-: ------------- Я рахую далі: 0
Y- r-k--y- d---: Y_ r______ d____ Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
četiri, pet, šest, Чот---, ----ь--ш---ь, Ч______ п_____ ш_____ Ч-т-р-, п-я-ь- ш-с-ь- --------------------- Чотири, п’ять, шість, 0
Choty-y----------shis--, C_______ p______ s______ C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
sedam, osam, devet с-м- --сім,-д-в---ь с___ в_____ д______ с-м- в-с-м- д-в-я-ь ------------------- сім, вісім, дев’ять 0
s-m, vi--m, de-ʺ---ʹ s___ v_____ d_______ s-m- v-s-m- d-v-y-t- -------------------- sim, visim, devʺyatʹ
Ja brojim. Я -а--ю. Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую. 0
Y- ------u. Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu.
Ti brojiš. Ти -а--єш. Т_ р______ Т- р-х-є-. ---------- Ти рахуєш. 0
T- -a-huye--. T_ r_________ T- r-k-u-e-h- ------------- Ty rakhuyesh.
On broji. В-н -а--є. В__ р_____ В-н р-х-є- ---------- Він рахує. 0
Vin -ak----. V__ r_______ V-n r-k-u-e- ------------ Vin rakhuye.
Jedan. Prvi. О---. -е-ш-й. О____ П______ О-и-. П-р-и-. ------------- Один. Перший. 0
Odyn- ----h---. O____ P_______ O-y-. P-r-h-y-. --------------- Odyn. Pershyy̆.
Dva. Drugi. Д--. --у-ий. Д___ Д______ Д-а- Д-у-и-. ------------ Два. Другий. 0
Dva---r-h-y̆. D___ D______ D-a- D-u-y-̆- ------------- Dva. Druhyy̆.
Tri. Treći. Т--. -р--і-. Т___ Т______ Т-и- Т-е-і-. ------------ Три. Третій. 0
Tr---Tr-tiy-. T___ T______ T-y- T-e-i-̆- ------------- Try. Tretiy̆.
Četiri. Četvrti. Чо----- -е-в-рт-й. Ч______ Ч_________ Ч-т-р-. Ч-т-е-т-й- ------------------ Чотири. Четвертий. 0
C-o-y-y.-C-et----yy̆. C_______ C__________ C-o-y-y- C-e-v-r-y-̆- --------------------- Chotyry. Chetvertyy̆.
Pet. Peti. П’---. П--ти-. П_____ П______ П-я-ь- П-я-и-. -------------- П’ять. П’ятий. 0
Pʺy-tʹ. --y-----. P______ P_______ P-y-t-. P-y-t-y-. ----------------- Pʺyatʹ. Pʺyatyy̆.
Šest. Šesti. Ш--т---Шо----. Ш_____ Ш______ Ш-с-ь- Ш-с-и-. -------------- Шість. Шостий. 0
S--s----Sh--ty--. S______ S_______ S-i-t-. S-o-t-y-. ----------------- Shistʹ. Shostyy̆.
Sedam. Sedmi. Сі-. --оми-. С___ С______ С-м- С-о-и-. ------------ Сім. Сьомий. 0
Sim.-S--my--. S___ S______ S-m- S-o-y-̆- ------------- Sim. Sʹomyy̆.
Osam. Osmi. В-с--. -ос-м--. В_____ В_______ В-с-м- В-с-м-й- --------------- Вісім. Восьмий. 0
V----- -o---yy̆. V_____ V_______ V-s-m- V-s-m-y-. ---------------- Visim. Vosʹmyy̆.
Devet. Deveti. Де-’-ть. Д-в’я-ий. Д_______ Д________ Д-в-я-ь- Д-в-я-и-. ------------------ Дев’ять. Дев’ятий. 0
Devʺy-----D--ʺy-t--̆. D________ D_________ D-v-y-t-. D-v-y-t-y-. --------------------- Devʺyatʹ. Devʺyatyy̆.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...