Knjiga fraza

bs Brojevi   »   bg Числата

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [седем]

7 [sedem]

Числата

[Chislata]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Ja brojim: Аз ----: А_ б____ А- б-о-: -------- Аз броя: 0
Az---o--: A_ b_____ A- b-o-a- --------- Az broya:
jedan, dva, tri ед-о,----- -ри е____ д___ т__ е-н-, д-е- т-и -------------- едно, две, три 0
e---,---e, -ri e____ d___ t__ e-n-, d-e- t-i -------------- edno, dve, tri
Ja brojim do tri. Аз-б-оя-до тр-. А_ б___ д_ т___ А- б-о- д- т-и- --------------- Аз броя до три. 0
A---r--a--o-tri. A_ b____ d_ t___ A- b-o-a d- t-i- ---------------- Az broya do tri.
Ja brojim dalje: Аз п-од----в-м--а---о-: А_ п__________ д_ б____ А- п-о-ъ-ж-в-м д- б-о-: ----------------------- Аз продължавам да броя: 0
Az pr--y-z--v-- d- --oya: A_ p___________ d_ b_____ A- p-o-y-z-a-a- d- b-o-a- ------------------------- Az prodylzhavam da broya:
četiri, pet, šest, ч-т--и----т---е-т, ч______ п___ ш____ ч-т-р-, п-т- ш-с-, ------------------ четири, пет, шест, 0
che-i-i- -e-,-s--st, c_______ p___ s_____ c-e-i-i- p-t- s-e-t- -------------------- chetiri, pet, shest,
sedam, osam, devet седем- о-е---д---т с_____ о____ д____ с-д-м- о-е-, д-в-т ------------------ седем, осем, девет 0
s----- os-m,-d-v-t s_____ o____ d____ s-d-m- o-e-, d-v-t ------------------ sedem, osem, devet
Ja brojim. Аз-бр-я. А_ б____ А- б-о-. -------- Аз броя. 0
Az ---y-. A_ b_____ A- b-o-a- --------- Az broya.
Ti brojiš. Ти--р-иш. Т_ б_____ Т- б-о-ш- --------- Ти броиш. 0
Ti-bro---. T_ b______ T- b-o-s-. ---------- Ti broish.
On broji. То-----и. Т__ б____ Т-й б-о-. --------- Той брои. 0
T-- -r--. T__ b____ T-y b-o-. --------- Toy broi.
Jedan. Prvi. Ед--- -ъ-ви. Е____ П_____ Е-н-. П-р-и- ------------ Едно. Първи. 0
E-no---yrv-. E____ P_____ E-n-. P-r-i- ------------ Edno. Pyrvi.
Dva. Drugi. Дв-.-В----. Д___ В_____ Д-е- В-о-и- ----------- Две. Втори. 0
D--. Vt-ri. D___ V_____ D-e- V-o-i- ----------- Dve. Vtori.
Tri. Treći. Три.-Т--т-. Т___ Т_____ Т-и- Т-е-и- ----------- Три. Трети. 0
T--. -ret-. T___ T_____ T-i- T-e-i- ----------- Tri. Treti.
Četiri. Četvrti. Ч--ир-. -е--ъ---. Ч______ Ч________ Ч-т-р-. Ч-т-ъ-т-. ----------------- Четири. Четвърти. 0
C------.--h----rt-. C_______ C_________ C-e-i-i- C-e-v-r-i- ------------------- Chetiri. Chetvyrti.
Pet. Peti. Пет- -е-и. П___ П____ П-т- П-т-. ---------- Пет. Пети. 0
P--. P---. P___ P____ P-t- P-t-. ---------- Pet. Peti.
Šest. Šesti. Шест.-Ш-с--. Ш____ Ш_____ Ш-с-. Ш-с-и- ------------ Шест. Шести. 0
S---t. ---s--. S_____ S______ S-e-t- S-e-t-. -------------- Shest. Shesti.
Sedam. Sedmi. Се-е-- ----и. С_____ С_____ С-д-м- С-д-и- ------------- Седем. Седми. 0
Sede----e---. S_____ S_____ S-d-m- S-d-i- ------------- Sedem. Sedmi.
Osam. Osmi. Осе-. Ос-и. О____ О____ О-е-. О-м-. ----------- Осем. Осми. 0
O--m. O---. O____ O____ O-e-. O-m-. ----------- Osem. Osmi.
Devet. Deveti. Д-в--. -е-е--. Д_____ Д______ Д-в-т- Д-в-т-. -------------- Девет. Девети. 0
De-et. Dev--i. D_____ D______ D-v-t- D-v-t-. -------------- Devet. Deveti.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bugarski (1-100) MP3 bugarski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...