Knjiga fraza

bs Brojevi   »   hy թվեր

7 [sedam]

Brojevi

Brojevi

7 [յոթ]

7 [yot’]

թվեր

[t’ver]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ja brojim: Ես--աշվու--եմ: Ե_ հ______ ե__ Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Y-s---s--um--em Y__ h______ y__ Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
jedan, dva, tri մե-----կ--,--րեք մ___ ե_____ ե___ մ-կ- ե-կ-ւ- ե-ե- ---------------- մեկ, երկու, երեք 0
me-,-----u,-y-r-k’ m___ y_____ y_____ m-k- y-r-u- y-r-k- ------------------ mek, yerku, yerek’
Ja brojim do tri. Ե- --շվո-մ եմ--ի-չ--ե-ե-ը: Ե_ հ______ ե_ մ____ ե_____ Ե- հ-շ-ո-մ ե- մ-ն-և ե-ե-ը- -------------------------- Ես հաշվում եմ մինչև երեքը: 0
Yes------u- --- --nch’ye- ye-ek’y Y__ h______ y__ m________ y______ Y-s h-s-v-m y-m m-n-h-y-v y-r-k-y --------------------------------- Yes hashvum yem minch’yev yerek’y
Ja brojim dalje: Ես շար-ւ---ում ե--հ-շ-ե-: Ե_ շ__________ ե_ հ______ Ե- շ-ր-ւ-ա-ո-մ ե- հ-շ-ե-: ------------------------- Ես շարունակում եմ հաշվել: 0
Y----------kum yem-h-s--el Y__ s_________ y__ h______ Y-s s-a-u-a-u- y-m h-s-v-l -------------------------- Yes sharunakum yem hashvel
četiri, pet, šest, չոր-- հ--գ- --ց չ____ հ____ վ__ չ-ր-, հ-ն-, վ-ց --------------- չորս, հինգ, վեց 0
c-’vors- ---g,-vets’ c_______ h____ v____ c-’-o-s- h-n-, v-t-’ -------------------- ch’vors, hing, vets’
sedam, osam, devet յ-թ, ---- ինը յ___ ո___ ի__ յ-թ- ո-թ- ի-ը ------------- յոթ, ութ, ինը 0
y-t-, ut-, i-y y____ u___ i__ y-t-, u-’- i-y -------------- yot’, ut’, iny
Ja brojim. Ես---շ-ո-մ ե-: Ե_ հ______ ե__ Ե- հ-շ-ո-մ ե-: -------------- Ես հաշվում եմ: 0
Ye---a----- yem Y__ h______ y__ Y-s h-s-v-m y-m --------------- Yes hashvum yem
Ti brojiš. Դու-հաշ-ու---ս: Դ__ հ______ ե__ Դ-ւ հ-շ-ո-մ ե-: --------------- Դու հաշվում ես: 0
Du -as--u- -es D_ h______ y__ D- h-s-v-m y-s -------------- Du hashvum yes
On broji. Ն- -ա-վո----: Ն_ հ______ է_ Ն- հ-շ-ո-մ է- ------------- Նա հաշվում է: 0
N- -ash--m-e N_ h______ e N- h-s-v-m e ------------ Na hashvum e
Jedan. Prvi. մե----ռաջինը մ___ ա______ մ-կ- ա-ա-ի-ը ------------ մեկ- առաջինը 0
m-k---r---i-y m___ a_______ m-k- a-r-j-n- ------------- mek- arrajiny
Dva. Drugi. եր-ու - ե------ը ե____ - ե_______ ե-կ-ւ - ե-կ-ո-դ- ---------------- երկու - երկրորդը 0
ye-k- ---e--rordy y____ - y________ y-r-u - y-r-r-r-y ----------------- yerku - yerkrordy
Tri. Treći. ե--- -----որ-ը ե___ - ե______ ե-ե- - ե-ր-ր-ը -------------- երեք - երրորդը 0
y-rek’-- -er---dy y_____ - y_______ y-r-k- - y-r-o-d- ----------------- yerek’ - yerrordy
Četiri. Četvrti. չո-- - չ-րրորդը չ___ - չ_______ չ-ր- - չ-ր-ո-դ- --------------- չորս - չորրորդը 0
ch’-ors - c--v--r-rdy c______ - c__________ c-’-o-s - c-’-o-r-r-y --------------------- ch’vors - ch’vorrordy
Pet. Peti. հ-ն--- հի--եր--դը հ___ - հ_________ հ-ն- - հ-ն-ե-ո-դ- ----------------- հինգ - հինգերորդը 0
h-ng-----ng-ror-y h___ - h_________ h-n- - h-n-e-o-d- ----------------- hing - hingerordy
Šest. Šesti. վեց - -եց-ր--դը վ__ - վ________ վ-ց - վ-ց-ր-ր-ը --------------- վեց - վեցերորդը 0
ve--’---vets’---o-dy v____ - v___________ v-t-’ - v-t-’-e-o-d- -------------------- vets’ - vets’yerordy
Sedam. Sedmi. յ---- -ո-եր---ը յ__ - յ________ յ-թ - յ-թ-ր-ր-ը --------------- յոթ - յոթերորդը 0
yo--------’y-r--dy y___ - y__________ y-t- - y-t-y-r-r-y ------------------ yot’ - yot’yerordy
Osam. Osmi. ո-թ - ու---ո--ը ո__ - ո________ ո-թ - ո-թ-ր-ր-ը --------------- ութ - ութերորդը 0
u-’-- u-’--ror-y u__ - u_________ u-’ - u-’-e-o-d- ---------------- ut’ - ut’yerordy
Devet. Deveti. ինը- --եր-ր-ը ի___ ի_______ ի-ը- ի-ե-ո-դ- ------------- ինը- իներորդը 0
iny--i--r---y i___ i_______ i-y- i-e-o-d- ------------- iny- inerordy

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Mišljenje i jezik

Naše razmišljanje zavisi od našeg jezika. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati uprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Takođe lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Takođe postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli takođe oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Šta je uzrok, šta je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju naučnike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Da li ste to znali?
Danski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Ko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različite dijalekte. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih dijalekata. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...